Naprednjaci dobili 14 beogradskih opština

Epilog najkriminalnijih parlamentarnih izbora u novijoj srpskoj istoriji već je poznat. Na red dolaze i tragične posledice bolesne autokratije Aleksandra Vučića koji je za manje od četiri godine uspeo da sruši kompletan socijalni sistem, uništi tužilaštvo, pravosuđe, policiju i druge institucije sistema i pretvori ih u svoju privatnu agenturu koja se bavi zaštitom njegove lične vladavine. Manijakalnim nasiljem nad građanima i njihovom elementarnim pravima, svako je doveden u situaciju da može bez osnova biti pritvoren, osuđen i mučen, da može ostati bez imovine koju je stekao teškim radom. Ukratko, svako u njegovom režimu može biti izbrisan sa spiska živih. Ali, i kao mrtav, može mu se desiti da glasa za njegovu stranku. Vučić posle izbora sprema poslednju veliku pljačku i brzo bekstvo. Nudi EPS, Telekom i sva druga velika državna preduzeća, u zamenu za nešto para i dugoročnu zaštitu od krivičnog gonjenja u nekoj od "neutralnih zemalja". Treba li mu to dozvoliti?

U temeljima Vučićeve vlasti leži prevara. Dok je proteklih nedelja u predizbornoj kampanji sa lopatom u ruci izigravao velikog "neimara", polažući razne "kamene temeljce" i "vremenske kapsule" u sveže iskopane rupe, pažljiviji posmatrač mogao je da primeti kako na tim lažnim gradilištima i nepostojećim "investicijama", nema nikoga. Ni radnika ni "investitora". Samo par dežurnih udvorica i nekoliko članova njegove stranke, zaduženih da preuzmu lopatu kad se televizijske kamere ugase.Iza Vučića ostaju jame. Za njegovog mandata iskopana je duboka grobnica srpske privrede, ekonomije, školstva, zdravstva, kulture, pokopana je svaka nada da će u svom veku ova generacija građana Srbije živeti u pristojnoj i pravno uređenoj državi. Haos je na svakom koraku. Nasiljem, pljačkom, prevarama, kadrovskom nekompetencijom, kriminalom i drugim sredstvima, šizoidni Vođa je uspeo da sebe izoluje do granice nepodnošljivog.

Zato su rezultati vanrednih parlamentarnih izbora 2016. manje važni od posledica sloma države, koje upravo nastupaju...Dok je još bio ministar odbrane, i dok su ga u Americi pripremali za posao koji treba da obavi na Kosovu, komandant Nacionalne garde Ohaja, poklonio mu je šahovsku garnituru, sa preporukom da "uvežbava strategiju napada i odbrane"! I zaista, Vučić se posle toga svom snagom obrušio na Srbiju, gore od NATO aviona i dokazao da zna da napada nezaštićene građane. Ali, od svojih "prijatelja" sa Zapada, očigledno ne ume da se odbrani...Prošle godine, 9. novembra, svi dopisnici stranih medija iz Beograda citirali su i ovu Vučićevu izjavu u svojim izveštajima: "...Odbrojavaju mi dane razne strane službe, rade mi o glavi, prave afere i šire razne priče o tome koliko mi je preostalo...Kada izgubim izbore neću da se sklanjam odavde i neću da bežim od bilo koga, jer ću da radim svaki dan do kraja mog mandata...".

Komentator britanskog "Obzervera" je čak spekulisao da Vučić misli na "ruske službe", očito ne uvažavajući činjenicu da je ovaj vlastodržac problem Zapada koji ga je doveo i koji ga je "servisirao", sve dok nije postalo jasno da on svojim ludačkim karakterom može da ugrozi i njihove, a ne samo srpske interese. Tada je nastupila bezuslovna izolacija.Samo četiri dana nakon citirane izjave (13. novembra 2015. godine) direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) Petar Cvetković, otišao je korak dalje od Vučića, pa je saopštio kako raspolaže podacima da su "...Pretnje prema premijeru permanentne od prvog dana njegovog dolaska na čelo vlade...Strane službe ne koriste samo svoje agente na terenu, nego sve više koriste naše građane. Ekonomska situacija u Srbiji je vrlo pogodna za vrbovanje, što odgovara stranim službama. Za strane službe par stotina ili hiljada evra ne predstavlja nikakav trošak. I naši građani su im jeftiniji nego da imaju svog agenta na terenu. I ekonomski, i politički, i bezbednosno im je isplativije..."Kad sa ovako visoke pozicije neko optuži građane Srbije da rade u korist svoje štete, da denunciraju vlastitu domovinu "za par stotina ili par hiljada evra", jer je "ekonomska situacija vrlo pogodna za vrbovanje", to znači samo jedno: ulazak u period opasne diktature.

Internetom su odmah počela da kruže pitanja na temu Vučićevih izjava i njegove lične bez-bednosti: "...Verujete li da neke zemlje i njihove službe rade na rušenju vlade Aleksandra Vučića i na njegovom ukl-anjanju? Da li je Vučić imao u vidu i akutnu pretnju fizi-čkom likvid-acijom? Koje bi to zemlje mogle da budu? Nije li mislio na zemlje koje Srbiji 'prodaje' kao njene prijatelje, zaštitnike i usr-ećitelje? Ako je zaista ugr-ožen, zbog čega Vučić - s obzirom da kontroliše sve specijalne službe Srbije - plače na ramenu javnosti, a ne iskoristi mogućnosti tih službi? Ako Vučića zaista ugrožavaju Amerikanci, Britanci i Nemci - zbog čega im je to uopšte potrebno, s obzirom da im on 'jede iz ruke' ? Da li je moguće da premijer - da bi hipnotisao Srbiju - preuveličava stvarni nivo vlastite ugro-ženosti?"Tokom nepunih četiri godine dosadašnje vladavine, Aleksandar Vučić je potpisao više od dvadeset tajnih ugo-vora sa stranim kompanijama (dakle, "ličnom pogodbom"), kojim je Republika Srbija oštećena za najmanje 15 milijardi evra, a za neke od njih, poput ugo-vora o projektu "Beograd na vodi", nemoguće je utvrditi veličinu izgu-bljenog novca i dobara. Ukupno gledajući, reč je o grandioznoj dub-iozi čije posledice će plaćati generacije stanovnika glavnog grada i cele države.

Tako je na primer, Vučićev projekat Er Srbija do sada (za manje od dve godine) koštao građane Srbije oko 700 miliona evra! On i njegovi "poslovni partneri", nikada nisu obavestili javnost o tome gde i koliko menadžeri ove kompanije plaćaju porez i koliko su od tog štetočinskog posla dobili on i njegova stranka. Posebno je pitanje zašto je državna tajna poslovanje Vučićevog kuma i njegovih firmi sa Devičanskih ostrva, i ugovori o prodaji 60.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje otete od seljaka, koja je, i pored toga, umesto da bude predmet investicije, stavljena pod hipoteku...Na odgovore čekaju i pitanja, zašto ili za čiji račun je Vučić uništio Ikarbus, Petrohemiju, Azotaru, FAP, Petoletku, Dunav osiguranje, BIP, Simpo i druga državna preduzeća i kompanije?Nikada nisu realizovane ni investicije vredne preko 10 milijardi evra koje je Vučić najavljivao, a radi se između ostalog i o prodaji Kargo centra na aerodromu u Lađevcima kod Kraljeva, prevari sa jeftinim stanovima, investicijama u Luku Pančevo, fabrici mikro čipova, investicijama u navodnjavanje vrednim 600 miliona...Vučić i njegovi nadležni ministri kriju koliki je stvarni javni dug Srbije. Njegov ministar finansija Dušan Vujović tvrdi da on iznosi 75,5 odsto BDP.

Svetska banka tvrdi nešto drugo, da javni dug Srbije iznosi 87,4 odsto BDP! Kriju se i pravi procenti nezaposlenosti. Vođa i njegovi prevaranti naštimovanim statistikama pokušavaju da sakriju ono što svi znaju, da najmanje dva miliona radno sposobnih građana nema posao! Vide svi i da državom i njenim resursima upravlja Vučić i njegova porodica i kumovi.Svestan je i Vučić da su mu za petama poverioci od kojih je uzeo pare, a kojima je ponudio samo obećanja. Zbog toga je čak i tokom predizborne kampanje, dok je njegova vlada bila u takozvanom tehničkom mandatu, zaduživao Srbiju za nove stotine miliona evra. On zna da nije obavio sve što su od njega očekivali njegovi nalogodavci iz Londona, Vašingtona, Brisela i Berlina, te da je već kasno da ih obavi. I zna da će morati da potraži zaštitu u što skorije vreme. Računa na novac od prodaje Telekoma, EPS-a, RTB Bora, PKB-a, JAT-tehnike...Međunarodne prilike mu ne idu na ruku. Svet ima važnijih poslova od bavljenja malim balkanskim diktatorom koji se kune u Evropsku uniju kao u novo carstvo nebesko...Jasno mu je stavljeno do znanja da Srbija nikada neće postati punopravna članica ove zajednice. Čak i ako se to desi, EU neće da prihvati ovu namučenu zemlju i da je tretira kao "izdržavano lice".

Nervozni su i njegovi finansijski "bosovi", mafijaške provinijencije, koji su uložili veliki novac u njega. Ukoliko im uskoro ne vrati uloženo, kroz akcije u pomenutim preduzećima ili u kešu, neće se dobro provesti. Prošlo je vreme kad je kod njega važio princip otkupa grehova. Za velike pare. Kad su mu kao turskom paši, "donosili kesu". Sad bi te kese lako mogle da završe na njegovoj glavi ukoliko ne pobegne negde.U vreme prošlih parlamentarnih izbora, američka ambasada u Beogradu je raspolagala snimkom sa jedne zatvorene sednice "užeg rukovodstva" Srpske napredne stranke, gde se Vođa goropadno obraća prisutnima sledećim rečima: "...Među prvih sto kandidata na listi SNS nalazi se 21 nesposobni poslanik, 30 nesposobnih žena i 11 članova Predsedništva kojima je poslanička funkcija važnija od života!".Danas, skoro četiri godine kasnije, ćuti i američki ambasador Kajl Skot i britanski ambasador Denis Kif nemački ambasador Aksel Ditman...Ruska diplomatija se već odavno odredila prema Vučiću. Tu nema više šta da se kaže. Svi čekaju da se usamljeni Vođa spotakne o neki "kamen temeljac" i upadne u rupu koju je sam sebi iskopao.