Izetbegović upozorava: Bosna neće tolerisati pretnje iz Srbije

Биће да овај билмез потпаљује малоумне павијане код куће халуцинацијама о "претњама из Србије", представљајући себе као магично решење и једину наду за спас од нечега... Г-овно к'о онај клемпави што га направио.

Bakire pomozi Vucku, idu izbori. Nemoj da ga i ti sada izdas.

Иронија, син ус,ташког феса, припадника сс"ханџар" , младог муслимана , идеолога исламске државе у Европи на принципу калифата , истог , против кога се бори свијет данас на тлу Сирије и Ирака, постовјећује ово суђење са суђењем у Нинбергу, велики везир Бакир , захваљујући Радовану и нама Србима из Српске, не остварани калиф, не оствареног калифата на тлу Европе.

Postoji osnovana sumnja da je muslimanska strana ispalila minobacačke bombe na pijacu Markale. S obzirom na te okolnosti smatram da optuženi Karadžić mora biti oslobođen optužbe za taj zločin. Ovo je zaključak izdvojenog mišljenja sudije iz Trinidada Melvila Berda u presudi kojom je Radovan Karadžić prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora. Prema odluci veća, lider bosanskih Srba je odgovoran za granatiranje i ubistva na pijaci Markale u Sarajevu u zimu 1994. godine, ali Berd ima sasvim drugačiji pogled na ovaj događaj zbog kojeg su Srbi dobili epitet svirepih ubica. Svoje argumente bazira na zvaničnom izveštaju istraživačkog tima UN u kojem se navodi da se ne može definitivno reći ko je ispalio granatu. Takođe, istraživanja su pokazala i da su lokalne vlasti kopale po krateru posle događaja i tako, verovatno, uticale na dokaze. - Koliko sam svestan, tačnost ovih podnesaka nikada nije osporena – piše Berd u mišljenju. U drugom delu svoje opservacije, sudija se bavi pitanjem svedoka postavljajući pitanje – kako je moguće da su u konačnoj presudi u obzir uzeta samo mišljenja svedoka tužilaštva, a među njima ima onih koji su tvrdili da su bosanski Srbi bacili bombe na Markale, ali i onih koji samo sumnjaju da su to uradile srpske snage.Berd se čudi kako su prihvaćene samo njihove izjave, a potpuno odbačen stav svedoka odbrane, koji je ujedno i bio u bliskom okruženju Alije Izetbegovića i tvrdio da su njegove snage planski izazivale civilne žrtve u Sarajevu, uključujući pijacu Markale, da bi optužili Srbe i iznudili vojnu intervenciju NATO u korist muslimana. - Ne vidim zašto je rečeno da ovom svedoku nedostaje kredibilitet – pita Berd. – Tužilac nije podneo dokaze koji bi opovrgli izjave svedoka. On smatra da ne stoji argument tužilaštva da je njega Izetbegović svojevremeno udaljio od sebe, jer on nije otpušten iz Vojske BiH, već je i dalje ostao blizu svih dešavanja. Tokom čitanja presude Karadžiću, predsedavajući O’ Gon Kvon je rekao da je bilo slučajeva da su muslimani pucali na teritorije koje su bile pod kontrolom Ujedinjenih nacija, ali da su to beznačajni slučajevi.

Alija Izetbegović u svojoj knjizi „Islamska deklaracija“, koja je objavljena 1988, između ostalog je napisao: „U kojoj je mjeri moguće izmiriti islamsku ideologiju i zajedništvo? U društvu sa tradicionalnom politikom i tradicionalnim institucijama to nije moguće. Nasuprot tome, onoga dana kada budemo imali 52 odsto stanovništva u državi, imamo takođe islamsku državu. To je ono za šta ću se boriti.“ Vođa sunita šeik Said Šaban iz Libana još je pre 16 godina najavio: „Naš je marš započeo i islam će na kraju osvojiti Evropu i Ameriku. Islam predstavlja jedini put izbavljenja koji je još preostao ovom očajnom svetu.“ Radovan Karadžić dobio je u Hagu praktično doživotnu robiju. On sigurno nije izazvao rat, a da li je znao ono što je bio dužan znati – to samo on zna. U BiH nije bilo isključivih ni anđela ni đavola. Svi su činili zločine, ali po Hagu to nije tako…

Te 1992. smo namirisali i dzihad fas,iste sa istoka, osetili smo ih na nasim srpskim vratovima kod Teslica, Alija nam je doveo ISIL u Bosnu jos 1992.godine, provodio se sa njima i rezao nam vratove. Danas njegov sin sprovodeci ocevu Islamsku deklaraciju kao program islamskog terorizma, optuzuje Srbe, iste one Srbe cije vratove su kl,15218ali njegovi mudzahedini na Teslicu.

JEDAN je od retkih Bosanaca islamske veroispovesti koji se izjašnjavaju kao Srbi. Zbog toga trpi osude u rodnom Lukavcu kod Tuzle, a na prozivke muslimanskih nacionalista iz cele BiH odgovara: - Oprosti im Bože, ne znaju šta čine! Ja sam to što jesam, meni neka sude po mojim delima, ali se istine odreći neću. Mehmedalija Nuhić, verski analitičar iz Tuzle, koji je magistrirao na temi islamskog fundamentalizma, a sprema odbranu doktorata na Pravnom fakultetu u Beogradu, za "Novosti" kaže da ne samo da se izjašnjava kao Srbin, nego se tako i oseća. - Čovek se može izjašnjavati od prilike do prilike, od potrebe do potrebe, od nužde do koristi, ali osećati se može samo iskonski, naravno samo uz uslov istine i slobode. Potreba za pravdom i želja za slobodom su temeljne vrednosti srpsko-pravoslavne duhovnosti, koju tradicionalnost i potreba jedinstva kroz duhovnost vere čuvaju vekovima u srpsko - narodnom biću i pre nego što su Srbi kao narod pripadali pravoslavlju.Tvrdite da ste tragali za svojim poreklom i da ga sada znate. Šta ste otkrili, a kako ste odgajani, u kom duhu?... - U mojoj porodici, u kojoj sam odgajan, izuzetno se pazilo, po cenu vlastitosti, da ličnost bude uz istinu i pravdu i uz one ljude kome su one temeljna vrednost življenja i uzrok stradalništva. Priznavala se istina i stradalo se za nju. Moj pradeda Alija je 1912. godine poginuo kao srpski vojnik, i to, njegovo stradanje, predstavljalo je početak mog traganja. U daljem periodu, prevashodno putem crkvenih spisa, dolazio sam do potvrda koje su me sve dublje i dublje vodile mom pripadajućem individualitetu.Šta za vas znače, recimo, Sveti Sava, Nemanjići, u kojoj meri su za vas bili značajni Srbi islamske vere kao Avdo Humo i Meša Selimović?.... - Srbi su uvek bili vezani za slobodu koja je izražavana državnošću i za istinu kojoj je duhovnost osnovna vrednost iz koje potiče. Nažalost, to je bio i osnovni kamen spoticanja koji je dugo vremena držao potrebu za jedinstvom kao lažnu kategoriju koju su, opet ću reći nažalost, koristili oni Srbi koje su politike interesa religija odvajali od stuba pravoslavnog hrišćanstva i zarad interesa svojih novostečenih gospodara ulamali su stub jedinstvenosti i zajednice naroda južnoslovenskog i najčešće potirali ga biološki na južnoslovenskom prostoru. Tu su mnogi Srbi islamske veroispovesti. Ja ću nabrojati samo poznate: Omer-beg Sulejmanpašić Despotović, Derviš-beg Ljubović, Ali-Riza Dautović, Salih Karabegović, Mehmed Kurt, Avdo Karabegović Hasanbegov, Salih Kazazović, Avdo Karabegović Zvornički, Hatidža i njen brat Osman Đikić, Ibrahim Hadžiomerović, Ali Fehim Džabić, Asim Še,remet, Smailaga Ćemalović, Muhamed Mehmedbašić, Mustafa Golubić, Derviš Šećerkadić, Hamid Kukić. To su, zatim Hasan Rebac, Šukrija Kurtović, Uzeiraga Hadžihasanović, Mustafa Mulalić, Rešad Kurtagić, Mujo Pašić, Hasan Brkić, Džemal i Šukrija Bijedić, Osman Karabegović, Šefket Maglajlić, Midhat Muratbegović, Omer, Avdo i Hamza Humo, Skender Kulenović, Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Derviš Sušić, Alija Konjhodžić, Ismet Pupovac, Dževad Galijašević, Emir Kusturica, Amir Čamdžić, Salih Selimović...

JEDAN je od retkih Bosanaca islamske veroispovesti koji se izjašnjavaju kao Srbi. Zbog toga trpi osude u rodnom Lukavcu kod Tuzle, a na prozivke muslimanskih nacionalista iz cele BiH odgovara: - Oprosti im Bože, ne znaju šta čine! Ja sam to što jesam, meni neka sude po mojim delima, ali se istine odreći neću. Mehmedalija Nuhić, verski analitičar iz Tuzle, koji je magistrirao na temi islamskog fundamentalizma, a sprema odbranu doktorata na Pravnom fakultetu u Beogradu, za "Novosti" kaže da ne samo da se izjašnjava kao Srbin, nego se tako i oseća. - Čovek se može izjašnjavati od prilike do prilike, od potrebe do potrebe, od nužde do koristi, ali osećati se može samo iskonski, naravno samo uz uslov istine i slobode. Potreba za pravdom i želja za slobodom su temeljne vrednosti srpsko-pravoslavne duhovnosti, koju tradicionalnost i potreba jedinstva kroz duhovnost vere čuvaju vekovima u srpsko - narodnom biću i pre nego što su Srbi kao narod pripadali pravoslavlju.Tvrdite da ste tragali za svojim poreklom i da ga sada znate. Šta ste otkrili, a kako ste odgajani, u kom duhu?... - U mojoj porodici, u kojoj sam odgajan, izuzetno se pazilo, po cenu vlastitosti, da ličnost bude uz istinu i pravdu i uz one ljude kome su one temeljna vrednost življenja i uzrok stradalništva. Priznavala se istina i stradalo se za nju. Moj pradeda Alija je 1912. godine poginuo kao srpski vojnik, i to, njegovo stradanje, predstavljalo je početak mog traganja. U daljem periodu, prevashodno putem crkvenih spisa, dolazio sam do potvrda koje su me sve dublje i dublje vodile mom pripadajućem individualitetu.Šta za vas znače, recimo, Sveti Sava, Nemanjići, u kojoj meri su za vas bili značajni Srbi islamske vere kao Avdo Humo i Meša Selimović?.... - Srbi su uvek bili vezani za slobodu koja je izražavana državnošću i za istinu kojoj je duhovnost osnovna vrednost iz koje potiče. Nažalost, to je bio i osnovni kamen spoticanja koji je dugo vremena držao potrebu za jedinstvom kao lažnu kategoriju koju su, opet ću reći nažalost, koristili oni Srbi koje su politike interesa religija odvajali od stuba pravoslavnog hrišćanstva i zarad interesa svojih novostečenih gospodara ulamali su stub jedinstvenosti i zajednice naroda južnoslovenskog i najčešće potirali ga biološki na južnoslovenskom prostoru. Tu su mnogi Srbi islamske veroispovesti. Ja ću nabrojati samo poznate: Omer-beg Sulejmanpašić Despotović, Derviš-beg Ljubović, Ali-Riza Dautović, Salih Karabegović, Mehmed Kurt, Avdo Karabegović Hasanbegov, Salih Kazazović, Avdo Karabegović Zvornički, Hatidža i njen brat Osman Đikić, Ibrahim Hadžiomerović, Ali Fehim Džabić, Asim Še,remet, Smailaga Ćemalović, Muhamed Mehmedbašić, Mustafa Golubić, Derviš Šećerkadić, Hamid Kukić. To su, zatim Hasan Rebac, Šukrija Kurtović, Uzeiraga Hadžihasanović, Mustafa Mulalić, Rešad Kurtagić, Mujo Pašić, Hasan Brkić, Džemal i Šukrija Bijedić, Osman Karabegović, Šefket Maglajlić, Midhat Muratbegović, Omer, Avdo i Hamza Humo, Skender Kulenović, Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Derviš Sušić, Alija Konjhodžić, Ismet Pupovac, Dževad Galijašević, Emir Kusturica, Amir Čamdžić, Salih Selimović...

Sa Talibanima nikad vise!Dosta ste kla-li i ub-ijali Srbe bez vas je zivot lepsi!