AMERIKANCI I OSTALA NATO DJUBRAD , JEB,ASTE NAM MAJKU 1999! ALI MI NAŠE PONOVO IZGRADISMO, A VI - VI VAŠE KULE BLIZNAKINJE NEĆETE NIKAD VIŠE ! I samo radi podsećanja avalski toranj ponos Beograda srušili su avioni Nemaca i Francuza, koji navodno nisu hteli da ruše mostove, Generalštab je srušen tomahavcima sa američkog nosača aviona u hrvatskim vodama, a zgradu CK - Ušće I Toranj na Avali - Nemci raketama sa tornado aviona. Englezi most u Novom Sadu i tako dalje. Zato : NE ZABORAVI NIKAD ! NE OPROSTI NIKAD ! PAMTI ZAUVEK NATO BOMBARDOVANJE 1999. Pamti sve ako si Srbin i Srpkinja, jer kako kaže Borina pesma : "Decu vam neću oprostiti", ali ni ništa drugo ! Zaigraće mečka na švapskim, engleskim , američkim i francuskim vratima, dal' cunami, dal' nuklearka, dal' zemljotres, dal tornado iili Ruso-tresssss ! Ali Braćo Srbi i sestre Srpkinje, NE ZABORAVITE NI NAŠE SUSEDE, KOJI SU NAM POD NAŠOM NOVOM VLAŠĆU PONOVO POSTALI PRIJATELJI, A SVE SU ČINILI 1999. DA NAS SATRU - ISTO KAO 1941. POD NEMCIMA. NE ZABORAVITE MADJARE, HRVATE, BIH-MUSLIMANE,BUGARE, RUMUNE,MAKEDONCE I ALBANCE. JEB,EŠ SVE PRIČE O PRIJATELJSTVU SA NJIMA. MI, SRBI, DANAS U OVOM VREMENU, PRIJATELJA NEMAMO !.................. 18.04.1999. godine udarna borbena grupa od 9 aviona je uzletela da izvrši bombardovanje aerodroma u Tuzli. Grupa se sastojala od jednog jurišnog aviona G-4 Super Galeb, šest jurišnih aviona J-22 Orao i dva lovačka aviona MIG-21. Napad je organizovan nezvanično i na inicijativu pilota koji su u napadu učestvovali. Napad je vodio major Stevan Živojin Gavrilović leteći na avionu G-4 Super Galeb, a sve je organizovao major Mihajlo V. iz Kragujevca, leteći na jednom od Orlova. Napad je započet sa aerodroma Ponikve u blizini Užica oko 120 kilometara daleko od Tuzle. Naši avioni su pratili rutu koja ih je vodila pored granice Jugoslavije i Bosne leteći na visini od 800 metara. Granicu su prešli između Bratunca i Zvornika. Nekoliko minuta pre početka napada udarna grupa je obaveštena da su primećeni od strane NATO snaga i savetovano im je da se odmah vrate nazad. No, piloti iz udarne grupe su odbili da se vrate i nastavili su prema predviđenom planu napada. Za vreme prilaska aerodromu Tuzla naši avioni se nisu sreli sa pretnjama sa zemlje ili iz vazduha. Radar na Tuzlanskom aerodromu nije radio zbog tehničkih problema (neki izvori kažu da je u pitanju bila sabotaža na radaru). U to vreme se znalo da je pored oštećenih aviona na aerodromu takođe jedna grupa od osam do deset NATO aviona koji su stigli da bi vršili napade na ciljeve u Jugoslaviji. Grupa od četiri NATO aviona je otkrivena na kraju aerodroma kako pokušava da uzleti. Vodeći G-4 Super Galeb je izbacio bombe na grupu ostećenih NATO aviona koji su stajali sa desne strane piste. Tri Orla su učinila isto, a ostala tri Orla su izvela precizan napad dok su dva MIGa-21 štitila grupu u slučaju da se neki od NATO aviona uspe podići u vazduh. Jedan od aviona Orao je pogođen i uništen NATO raketom zemlja-vazduh dok je jedan MIG-21 koji je takođe pogođen NATO raketom uspeo da izvede prinudno sletanje 10 kilometara daleko od aerodroma Ponikve. Gubici NATO-a su 17 uništenih aviona (ne zna se koliko od njih je već bilo oštećeno, a koliko operativno) i 3 spasilačka helikoptera. Naši gubici su jedan uništeni avion Orao i jedan oštećeni avion MIG-21. Kao osvetu za Tuzlu tri dana uzastopno NATO avijacija je gađala Užice i njegovu okolinu pa i sam centar Užica, kada je sa tri projektila pogođena glavna pošta u centru grada. Mnogima je bilo čudno tako žest,oko bombardovanje Užica i njegove okoline, a posebno je bilo čudno razaranje pošte, jer je to jedina pošta koja je pogođena pored one u Prištini, od početka agresije. Bio je to bes i osveta „Milosrdnog Anđela“ za teške gubitke na Tuzlanskom aerodromu.
170
