Petak 19. 4. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
7
Sreda 17.02.2016.
23:15
Vestionline A
"Zapad je iskoristio rakete i brodove da bi zaštitio bandite koji sada vladaju Libijom", rekao je Gadaf Al Dam, rođak bivšeg libijskog lidera Moamera Gadafija.
Sreda 17.02.2016.23:27
Кога је све Америка бомбардовала у последњих 30 година ... Као што је познато, Вашингтон се не може дистанцирати и остати по страни од светских догађаја. Током протеклих 30 година, америчка војска је спровела више од 10 великих војних операција „зарад мира у свету“. Због вашингтоцнке политике, којом Вашингтон покушава да преузме улогу светског полицајца и не жели се ње одрећи, можемо веома смело, да испричамо ову шалу: „Рата неће бити, али ће бити незапамћене борбе за мир у свету, да камена ће на камену неће остати“! Али, да бисмо били фер, напоменућемо да су део војних операција против независних држава, САД спровеле уз одобрење Савета безбедности УН. Међутим, у овом случају, нико није грантовао, да ће војна инервенција имати и позитивног ефекта. Ова тема је релевантна првенствено због ситуације око Сирије, где је било доказа о употреби хемијског оружја против цивилног становништва, међутим, није сасвим јасно, ко га је користио?!За интервенцијy у Ираку 2003 године, Американци су имали лажне тврдње, да Садам Хусеин има оружје за масовно уништење, које потом никада није пронађено. У садашњој ситуацији око Дамаска је, много горе, хемијско оружје у Сирији заиста постоји, али, ко га поседује и масовно примењује? Тренутно је спречена НАТО војна операција против Сирије. Неочекиванy Руску понуду, да се арсенал Дамаског хемијског оружја уништи, под надзором међународних посматрача, Вашингтон подржава. Међутим, нико не може са 100 % сигурношћу гарантовати, да ће се ситуација око Сирије на овоме и завршити. Гренада, 1983 год. Једнострана интервенција од стране САД После војног удара који се догодио у Гренади 1979 године, у земљи на власт долази радикално левичарски покрет Неw ЈЕWЕЛ Мовемент. У октобру 1983 године, под изговором заштите неколико стотина студената медицине из САД, у овој земљи, као и на захтев једног броја земаља Организације америчких држава – Антигва и Барбуда, Света Луција, Свети Винсент и Гренадини, Доминика – Амерички председник Роналд Реган је наредио почетак војне операције под радном шифром „Експлозија беса“.
Sreda 17.02.2016.23:29
Америчка армија је, врло брзо сузбила слабе и лоше опремљене оружане гренадске снаге, које нису бројале више од 1000 војника. То је био један од ретких случајева у којима САД није подржана чак ни од стране савезника. Против војне операције је иступила Велика Британија, Француска, Шведска, државе социјалистичког блока Латинске Америке.У овом случају, инвазија на Гренаду је била прва у историји америчких војних акција у иностранству, после рата у Вијетнаму. Упркос неким локалним неуспесима, операција је била успешна. Ова војна операција је одиграла својеврсну улогу у обнови изгубљеног престижа америчке војске. Лекције научене у овом сукобу, су искоришћене у припреми много веће акције на Панамy. Штавише, што се тиче саме Гренаде, осим промене власти, операција никакве специјалне ефекте није допринела. САД су чак овом острву, обезбедили 110 милиона долара компензације за штету, која је нанесена током операције. Панама, 1989 год. Једнострана САД интервенција Средином 1980-их година, односи између Панаме и САД почели су да се погоршавајy. Узрок претећег сукоба су услови преноса контроле Панамским каналом, који је од стратешког значаја. У време, када је Панамска влада почела да спроводи спољну политику која је била независна од САД, и отпочела јачати везе са земљама Јужне и Централне Америке, из Вашингтона је почео озбиљан економски, дипломатски и информативни притисак. Увођењем економских санкција против Панаме, САД је њима припремила државни удар, који се неуспешно завршио. Као резултат тога, у децембру 1989 године, председник САД Џорџ Буш (старији) наредио је почетак војне операције „Оправдани разлог“. Резултат операције је, смена панамске владе, која је замењена проамеричком. Нови председник Гиљермо Ендара Галимани готово је одмах почео процес против сећања на бившег председника земље Торихосеа, који се залагао за национализацију Панамског канала. Америчка војна операција у Панами је постала прва америчка интервенција у историји од када је почео, као теоријско оправдање операције, Вашингтон да користи слоган „сачувати и обновити демократију“.
Sreda 17.02.2016.23:32
У току војних операција у Панами, америчка је војска наносила ваздушне и артиљеријске ударе на насеља. Рушење су претрпели многи објекти, грађанска инфраструктура, као и стамбене зграде. Укупна штета, која је нанета панамској привреди је процењена на око 1 милијарду долара. Још једна последица америчке инвазије, било је погоршање животних услова становништва Панаме. У саопштењу Међународног комитета Црвеног Крста се извештава о недостатку медицинских препарата, лекова, као основног артикла, који је недостатак је био непосредни узрочник смрти неколико људи, а прекид и дезорганизација комуналне службе имала је за последицу појавy епидемије. Такође, у току борби кроз Панамски канал је обустављен саобраћај, који је са своје стране нанео својеврсни привредни удар овој држави, који никако није требао бити увучен у конфликт. Либија, 1986 године. Војна операција „Кањон Ел Дорадо“ Војна операција кодног имена „Кањон Ел Дорада“ (енглески: Оператион Ел Дорадо Цанyон), је спроведена против Либије у априлу 1986 године.Операција се састојала од бомбардовања стратешки важних војних циљева и по могућству, убиијање самог Моамера ал Гадафија. За удар цy коришћени авиони за обуку, односо тактичку авијацију. Сви планирани објекти за рушење су бомбардовани. На земљи је уништено 17 либијских борбених авиона и 10 војно-транспортних авиона Ил-76. Разлог за операцију је била оптужба да Либија подржава међународни тероризам. Посебно Триполи је оптужен за организовање више терористичких напада против америчких грађана у Европи (експлозија на борту авиона лета Рим – Атина 2. априла 1986 године, за експлозији у дискотеци Ла Беле у западном Берлину, којy су посећивали амерички војници). SAD ratni aviongbu-10_bound_for_libya Највероватније, Либија није била умешана ни у какве велике терористичке нападе све до 1988 године, када је на небу изнад Локербија у Шкотској, експлодирао Пан Ам-ов авион. Овај напад је однео животе 259 путника и чланова посаде, као и 11 људи који су погинули на земљи. Године 2003, Либија је признала одговорност својих званичних лица за експлозију на борту 103 лета Пан Ам-амове компаније.
Sreda 17.02.2016.23:33
Ирак, 1991 година. Војна операција Мултинационалних снага (МНЦ) са УН санкцијама Разлог за сукоб је био ирачки војни напад на Кувајт. У јулу 1990 године, Багдад оптужује Кувајт, да нелегално црпи нафту из извора дуж ирачке границе. Као резултат тога, у августу 1990 године, ирачка војска је сасвим лако окупирала Кувајт. Багдад објављује анексију земље и Кувајт припаја Ираку, који постаје део постојеће ирачке провинције Басра, а остатак проглашава новом, 19-ом, провинцијом Ирака, којој додељује име Ал-Самија. У одговору на ирачку анексију, режиму Садама Хусеина, Америка и Уједињене Нације уводе тренутне санкције. Хитно је сазван Савет безбедности Организације уједињених нација, који осуђује ирачку акцију и иступајy са предлогом да се организује међународна коалиција предвођена САД-ом. Најављује се почетак операције, под кодним називом „Пустињски штит“,, која укључује концентрацију коалиционих снага у региону. У јануару 1991 године, МНЦ су покренуле Операцију „Пустињска олуја“ и „Пустињска сабља“ (ради ослобађања Кувајта). Бомбардовање Ирака од стране међународне коалиције, коју су окосницу сачињавали амерички војници, почела је у јануару 1991 године, у фебруару је спроведена операција копнених снага, а исход је била одлучна победа коалиционих снага, које су истерале ирачке снаге из Кувајта са минималним губицима у људству. До априла 1991 године, борбена дејства су потпуно престала. Све у свему, у сукобу је узело учешће око 665,5 хиљаде војника САД. Америчка војска је изгубила 383 човека, погинулих, док је њих 467 било рањено. Док је губитак Ирака износио 40.000 погинулих и око 100.000 људи је било рањено. После друге ваздушне офанзиве, коалициона је војска за неколико дана поразила ирачке снаге, задобивши потпуно победу. Све резолуције Савета безбедности УН о сукобу су успешно извршене и, Кувајт је ослобођен.
Sreda 17.02.2016.23:39
Сомалија, 1993 године. Интервенција од стране САД и неких других земаља Операција у Сомалији је једна од злогласних страница америчке историје, заједно са војним сукобима у Вијетнаму. Овај догађај, тврде аналитичари, оставио је дубок траг на америчку психу. Чак и данас утиче на доношење одлука о интервенцијама у иностранству. Почела је као спасилачка мисија у Сомалији, а завршила као најтежи окршај америчке војске од рата у Вијетнаму. У инциденту је убиијено 18 америчких војника. Тела неких од њих вукли су улицама Могадиша … Окршај познат као „Пад црног јастреба“ 20 година прогања америчку војску и дипломате. У раним 1980-им годинама, у Сомалији почиње грађански рат, сомалијска опозиција је почела да се бори против легитимне владе земље. До почетка 1990-их година, земља је била у јеку великог грађанског рата, Сомалија је тада буквално била на ивици хуманитарне катастрофе. Према речима стручњака, глад у Сомалији, почетком 1990-их година је изазвао смрт скоро 300 хиљада становника. У децембру 1992 године, у земљу долазе Мировне снаге УН, чија је операција названа „Повратак наде“. У стварности, операција је почела са слетањем америчких мараинаца – у главни град – Могадиш. Године 1993 је покренута операција „Наставак наде“. Циљ ове операције био је, хватање једног од лидера локалне оружане групе која је претендовала на власт у земљи, Мохамеда Фара Аидида. Међутим , њега да ухвате нису успели, а покушај да похватају његове присталице, завршио се у урбаној борби у Могадишу. Борба је трајала од 3. до 4. октобра 1993 год., а завршио у непотребно великим губицима мировних снага. Американци су изгубиили 18 човека убиијених, а 84 рањено, а један човек је заробљен, док су побуњеници успели да оборе два хеликоптера и униште неколико аутомобила. Операција је потпуни промашај и била је оразлог зашто је САД одлучила да повуче своје трупе из земље. Сукоб у Сомалији до сада, још увек није решен. Југославија (БиХ), 1995 год. НАТО војне операције без одобрења УН Прва велика војна операција у историји НАТО-а била је у супротности са принципима међународног права. Савет безбедности УН нису прихватиле резолуцију, која је дозвољавала употребу војне силе од стране НАТО земаља. У оквиру овог, одвијао се упоредо босански рат 1992 године, када су Вашингтон и његови НАТО савезници отворено заузели анти-српски став и отворено подржали босанске Муслимане. Да би 1995 године, НАТО спровео опреацију кодног имена, „Операције Намерна Цила“ (енгл. Оператион Делиберате Форце), која се одигравала уз подршку ваздушних удара по положају босанских Срба. У овој операцији, по први пут од Другог светског рата, учествовали су и борбени авиони немачке авијације. Операција је резултирала, да је војна способност босанских Срба знатно опала, приморавајући њихове лидере да се договоре о путу мирних преговора.
Sreda 17.02.2016.23:42
Авганистан и Судан у 1998 год. Једнострани амерички војни удар Године 1998, припадници мало познате групе „Ал-Каиде“, извеле су бомбашке нападе на америчке амбасаде у Најробију у Кенији и Дар Ес Саламу у Танзанији. Два напада извршена су у размаку од неколико минута, а први је био у Дар Ес Саламу где је убиијено 11 особа, а 85 их је рањено. Експлозија у Најробију убила је 213 особа, укључујући 12 Американаца, а ранила је око 4000 особа, укључујући и амбасадорку Патрицију Бушнел. Б омбашки напади изазвали су тешка оштећења обеју зграда амбасада и уништили су оближње уреде и предузећа. Амерички председник Бил Клинтон је на ове нападе одговорио ваздушним ударима на наводне „Ал Каидине“ логоре у Авганистану и на фабрикy лекова у Судану, користећи крстареће ракете. У фабрици, према тврдњих америчким власти, производи се хемијско оружје. Крстарећим пројектилима напади су изведени у оквиру „Операције ограничени напад“. Треба напоменути, да је ова фабрика највећи произвођач лекова у Судану. Тренутно, историчари и аналитичари кажу да је операцијy поздравио и Бин Ладен, који се нашалио на рачун резултата авиоудара говорећи, да су убили доста кокошака и камила, као и неспособност САД снага, да уђу у директан сукоб са његовим снагама. Шта је изазвало терористичке активности. У октобру 2000 год. самоубилачка бомбашка група „Ал-Каидина“ дигли је у ваздух амерички разарач УСС Цоле у тренутку када је доливао гориво у луци Аден у Јемену. У експлозији је погинуло 77 америчких војника. Годину дана касније, 11. септембра 2001 год. нападнут је у Њујорку Светски трговински центар и Вашингтон, где су погинула скоро три хиљаде цивила. NATO bombardovanje Србија и Црна Гора, 1999 године. НАТО интервенција без одобрења УН Разлог за почетак оружане интервенције од стране САД и НАТО-а је рат на Косову, који је почео 1996 год. Под изговором, да у покрајини врше злочине против човечности и етничко чишћење, као и неиспуњења захтева за повлачење српских трупа из делова српске аутономне покрајине Косова и Метохије, у марту 1999 године је покренута војна операција под кодним именом „Операција Савезничка сила“ (енгл. Оператион Аллиед Форце). САД су учествовали у овој кампањи, као део операције, који Америка назива „Операција Племенити наковањ“ (енгл. Оператион Нобле Анвил), док назив који се широко користи у Србији за означавање НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије из 1999 године је, „Милосрдни анђео“ или „Операција Милосрдни анђео“. Као и приликом ваздушних удара на положаје босанских Срба 1995 године и ова је операција ца вашингтонске стране позиционирана као „хуманитарна интервенција“. У оквиру „хуманитарне интервенције“ НАТО авијација је скоро 2,5 месеци наносила штете Србији и то, не само објектима војне инфраструктуре, већ и градовима Србије, цивилним објектима, мостовима и индустријским постројењима. Ракетним нападима и ваздушним ударима је подвргнут, не само Београд, већ и други већи градови Србије. Косово је током операције практично стекло независност. Тренутно ову „државу“ признаје 103 земаља од 193 чланице Уједињених нација (53,4 %). У исто време, две сталне чланице Савета безбедности УН (Русија и Кина), као и доста трећих земаља у УН одбијају да признају независност Косова, из тог разлога, држава не може да заузме своје место у УН.
Sreda 17.02.2016.23:45
Авганистан, 2001 год. – до данас. НАТО интервенција без одобрења УН Након ужасних напада од 11. септембра 2001 године, председник Џорџ Буш је затражио да авганистански покрет „Талибан“ испоруци терористу Осамy бин Ладена. И у овом случају, талибани су америчким властима поново одговорили као и 1998 године, након терористичких напада у Кенији и Танзанији. После тога, америчка влада је покренула војну операцију „Инфините јустице“ (Бесконачна правда), који је убрзо преименован у „Трајна слобода“. У октобру 2001 године, почело је бомбардовање и ракетни напад на положаје талибанских трупа. Санкција од стране Савета безбедности УН и наметање војног контингента Авганистану – Међународних снага за подршку безбедности у Авганистану – су предузете практично, одмах након почетка операције. Овај сукоб је најдужи у историји САД. Тренутно, копнене снаге САД-а су у процесу напуштања земље. Операција се не може назвати успешним, јер покушаји да се Авганистан уједини и да се врати у мирни цивилни живот, потпуно су пропали Током операције, око 500 хиљада становника су постали избеглице, док је 14 до 34 хиљада људи убиијено. У овом случају, жртве рата, нису били само људи из Авганистана, већ и из суседних држава. Американци активно користе своје УАВ-е (Унманнед Аериал Вехицле- беспилотне летелице) за нападе против терориста у Пакистану, у неким случајевима, ова бомбардовања су убијала тамошње мирне житеље. Такође, падом талибанског режима, у земљи се повећава производња лекова – опијум. irak ed Ирак, 2003 године, војна интервенција у сврху окупације Ирака од коалиције од 48 земаља коју је предводила САД у трајању од 2003. до 2010 године, са увођењем санкција од стране УН. Вашингтон користи конструисане доказе и лажне овавештајне информације, у покушају да убеди свет, да Ирак активно развија оружје за масовно уништење и да поседује хемијско оружје. Међутим, гласање о нацрту резолуције који је предложила САД, није прошло. Представници Русије, Француске и Кине су јасно ставили до знања, да ће ставити вето на сваку резолуцију која би садржала ултиматум могућност употребе силе против Ирака. Упркос томе, САД и њени савезници у марту 2003 године, покрећу операцију „Ирачка слобода“. Већ у мају исте године, амерички председник Џорџ Буш прогласио крај фазе, активне борбе. Као што је и 1991 године, ирачка војска брзо поражена и режим Садама Хусеина пао, а он је касније погубљен. Званични датум завршетка рата у Ираку се сматра 2011 година, када је са територије ове земље повучен и последњи амерички војник. Војна кампања у Ираку је САД стајала 4423 погинула и 31935 рањена војника, док је ирачке цивилне жртаве тешко је проценити, али се сматра да је број погинулих премашио 100 хиљада људи. После свргавања Садама Хусеина земљу је тресао талас терора. Велики терористички напади у Ираку се дешавају и данас. Важно је напоменути да САД нису само збациле режим Садама Хусеина, већ су и инвестирале у обнови земље. До 2010 године, САД уложила у ирачку изградњу, индустрију и друштвене инфраструктуре Ирака, у износу 44,6 милијарде долара. sv-libija_620x0 Либија, 2011 год. НАТО интервенција пропраћена санкцијама Савета безбедности УН У фебруару 2011 године, у Либији су почели нереди који у пуном обиму ескалирају у оружани сукоб између опозиционих група и владиних снага које предводи Моамер Гадафи. На основу недоказанаог коришћења авијације за спречавање мирних протеста крајем фебруара 2011 године, Савет безбедности УН усвојио је резолуцију да наметне санкције против званичног Триполија. У марту 2011 године, усвојена је још једна резолуција о зони забране летења над Либијом. Након усвајања ове резолуције, авиони НАТО-а су отпочели бомбардовање положаје владиних трупа и војних објеката. Званично, грађански рат у Либији је завршен у октобру 2011 године, убиством, Моамер Гадафија. Међутим, сукоби између паравојних група и разних милицијских снага се воде и до дан данас.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)