Nedelja 17. 11. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
1
Nedelja 14.02.2016.
19:58
Vestionline #Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev ponovio je da pitanje statusa Krima više ne treba da se postavlja.
Nedelja 14.02.2016.20:12
Ко су староседеоци Крима ?? Грци . Таурика односно Таурида је било име употребљавано за Крим још од античког доба, а током историје насељавали су га разни народи. У 12. веку пре наше ере Крим су населили Кимерани, које су Скити истиснули у 7. веку п. н. е. Унутрашње области Крима су остале под контролом Скита, док су јужну планинску обалу насељавали Таури, потомци Кимерана. Први грчки колонисти су стигли на Крим у 8. и 7. веку п. н. е. Грчки колонисти су насељавали колоније дуж обале полуострва, од којих је најважнија била Херсонес Тауријски, основана 422. пре наше ере, код данашњег Севастопоља. У 5. век пре наше ере грчки градови на источном Криму постали су део Босфорског краљевства. Након тога, Скити из Придњепровља су центар своје државе преселили на Крим. Вођа Скита Скилпур и његов син Палак су крајем 2. века п. н. е. напали грчке колоније у борби за приморске градове. На страну Грка ступио је понтски цар Митридат VI Еупатор, који је победио Ските, а грчке градове укључио у Понтско краљевство. После Митридовог пораза у ратовима, источна Таурика је постала део Босфорског краљевства, вазалне државе Римске републике. У 1. веку наше ере бележи се долазак Сармата на Крим. Скити долазе под управу Босфора, Рима и Сармата. 3. век наше ере бележи процват трговине, а средином тог века бележи се долазак Гота, који почињу са пиратством у Црном мору. У 4. веку, Крим је био део Ерманарихове Остроготске државе, а потом део Хунског каганата.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)