SAD žele NATO na zapadnoj granici sa Rusijom. Oni žele kopneni most do Azije kako bi proširili svoje baze širom kontinenta. Oni žele kontrolu nad cevovodima od Rusije do Evrope, da prate prihod Moskve i da osiguraju prodaju gasa u dolarima.
Konačni cilj SAD i njihovih saveznika jeste da od Rusije naprave osiromašenu, polukolonijalnu državu.
Rat protiv Rusije se mora dogoditi jer je to ono što političari žele.
Kina je svesna da je Rusija prva domina. Ako Rusija padne, Kina će biti sledeća. Upravo zato ove dve države sarađuju, gledajući da naprave paralelni finansijski sistem koji ne uključuje Zapad…
Njihov cilj jeste da se održi svetski poredak koji je vladao nakon pada Sovjetskog saveza. Pokretanje multipolarnog svetskog poretka čiji je predvodnik Moskva, predstavlja najveću pretnju za planove Vašingtona za nastavak dominacije.
„Želim da apelujem na ukrajinski narod, na majke, očeve, sestre, bake i deke. Ne šaljite svoje sinove i braću u besmisleni, nemilosni pokolj. Interesi ukrajinske vlade nisu vaši interesi. Molim vas: Urazumite se. Ne morate da zalivate polja Donbasa ukrajinskom krvlju. Nije vredno toga“.
– Aleksandar Zakarčenko, premijer Narodne republike Donjeck.
Vašingtonu je potreban rat da bi ostvario svoje strateške ciljeve. Ta činjenica se ne može dovoljno naglasiti.
SAD žele NATO na zapadnoj granici sa Rusijom. Oni žele kopneni most do Azije kako bi proširili svoje baze širom kontinenta. Oni žele kontrolu nad cevovodima od Rusije do Evrope, da prate prihod Moskve i da osiguraju prodaju gasa u dolarima. Oni žele slabiju, nestabilnu Rusiju, koja je sklonija promeni režima, fragmentaciji i spoljnoj kontroli. Ovi ciljevi ne mogu da se postignu na miran način. Kada bi borbe prestale, sankcije bi se ubrzo nakon toga ukinule i ruska ekonomija bi počela da se oporavlja. Kakve koristi Vašington ima od toga?
Nema nikakve koristi. To bi samo upropastilo Vašingtonov plan da integriše Kinu i Rusiju u preovladavajući ekonomski sistem, sistem dolara. Moćnici u SAD su svesni da trenutni sistem može samo dalje da se širi ili da propadne. Ili će Kina i Rusija da se potčine globalnom poretku SAD ili će Vašingtonovoj hegemoniji doći kraj.
Upravo zato konflikti u istočnoj Ukrajini eskaliraju i upravo zato će nastaviti da eskaliraju. Zato je Kongres SAD odobrio jače sankcije ruskom energetskom sektoru i smrtonosnu pomoć za ukrajinsku vojsku. Zato Vašington šalje vojne instruktore u Ukrajinu. Sve akcije Vašingtona imaju jedan jedini cilj – da eskaliraju rat.
Žestoki gubici neiskusne ukrajinske vojske i patnja civila u Lugansku i Donjecku uopšte ne zanimaju ratne planere SAD.
Njihov posao je da osiguraju da nema mira, jer samo tako mogu da ostanu jedina svetska supersila.
Konačni cilj SAD i njihovih saveznika jeste da od Rusije naprave osiromašenu, polukolonijalnu državu. Ova strategija se istorijski vezuje za savetnika Naciionalne bezbednosti u Karterovoj administraciji, Zbignjeva Brezinskog. Iako će takva strategija pobiti milione, ako ne i milijarde ljudi, ona je u skladu sa politikom koju SAD ima prema Rusiji već decenijama.
Nesmrtonosna vojna pomoć dovodi do smrtonosne vojne pomoći, sofisticiranog oružja, tajnog pomaganja, spacijalnih snaga itd. Sve je to već viđeno. Ne postoji prava opozicija ratu, nikakav pokret koji bi mogao da zaustavi delovanje SAD. Mediji i političari su dali Obami odrešene ruke, autoritet da napravi konflikt gde god poželi.
Upravo zato možemo očekivati veći rat do leta ili na proleće, čim se sneg otopi.
Iako mogućnost nuklearnog rata ne može biti isključena, malo je verovatno da će Putin upotrebiti nuklearno oružje kako bi zaštitio Donbas.
Vašington ne pita za cenu. Uprkos neuspelim vojnim intervencijama u Avganistanu, Iraku, Libiji i raznim drugim državama širom sveta, akcije SAD i dalje rastu, ekonomija SAD raste brže nego bilo koja druga, a dolar je ojačao u odnosu na mnoge druge valute od prošlog juna. Amerika do sada nije platila ni za šta. Zašto bi sada stala?
Ona neće stati. Dokaz za to je objava New York Times-a da će Obamina administracija direktno naoružati ukrajinsku vojsku i fašiističke borce u Kijevu, nakon što je ukrajinska vojska poklekla pred proruskim sepaaratiistima u istočnoj Ukrajini.
Rat protiv Rusije se mora dogoditi jer je to ono što političari žele.
Prosto je. Iako dosadašnje provokacije nisu uspele da uvuku Putina u konflikt, moguće je da će novi nalet nasilja – prolećna ofanziva – uspeti u tome. Putin će učiniti ono što i svaki odgovorni lider. Zaštitiće svoj narod, pa makar to značilo i rat.
Asimetrično ratovanje: Pad cene nafte
Ne zaboravite da je ruska ekonomija već naveliko pogođena ekonomskim sankcijama, manipulacijom cene nafte i napadom na rublju. Do ove nedelje, mejnstrim mediji su ćutali o umešanosti Saudijaca u obaranje cene nafte s ciljem da se naškodi Rusiji.
Oni su govorili kako Saudijci samo pokušavaju da zadrže svoj „udeo na tržištu“ održavanjem trenutnog nivoa proizvodnje, zbog čega cena prirodno pada. Međutim, New York Times je u utorak konačno priznao da Saudijska Arabija pritiska predsednika Vladimira Putina kako bi on prestao sa podrškom sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu.
To sve objašnjava, zar ne?
Interesantno je da članak objavljen ove nedelje potpuno protivreči prethodnim člancima objavljenim u New York Times-u. Njihovi autori doskoro nisu uočavali nikakve političke motive u delovanju Saudijske Arabije, a sada su se pridružili „teoretičarima zavera“ koji navode da se cenama manipuliše iz političkih razloga.
Napad na rublju je takođe politički motivisan, iako su detalji pomalo nedovršeni. Alister Kruk je to objasnio na prilično zanimljiv način:
„…mi smo sa Ukrajinom ušli u jednu sasvim novu eru: Odvija se suštinski, geostrateški konflikt koji u stvari predstavlja geo-finansijski rat između SAD i Rusije. Javlja se kolaps cene nafte, javlja se rat valutama, javlja se prodavanje rublje bez pokrića. U pitanju je geo-finansijski rat, a kao njegova posledica, javlja se blizak savez Rusije i Kine.
Kina je svesna da je Rusija prva domina. Ako Rusija padne, Kina će biti sledeća. Upravo zato ove dve države sarađuju, gledajući da naprave paralelni finansijski sistem koji ne uključuje Zapad…
Međunarodni poredak je neko vreme kontrolisan Ujedinjenim nacijama i međunarodnim zakonom, ali Zapad danas sve češće nalazi načine da zaobiđe UN kao instituciju stvorenu za održavanje međunarodnog poretka, oslanjajući se na ekonomske sankcije.
UKRAINE CRISIS
Monopol nad dolarom kao rezervnom valutom postao je jednostrani alat SAD kojim one upravljaju Ujedinjenim naciijama. Međunarodni poredak više zavisi od Riznice SAD i Federalnih rezervi nego od UN“.
Finansijsko ratovanje, asimetrično ratovanje, svemirsko ratovanje, informaciono ratovanje, nuklearno ratovanje, lasersko, hemijsko i biološko ratovanje, samo su deo arsenala SAD. Njihov cilj jeste da se održi svetski poredak koji je vladao nakon pada Sovjetskog saveza. Pokretanje multipolarnog svetskog poretka čiji je predvodnik Moskva, predstavlja najveću pretnju za planove Vašingtona za nastavak dominacije.
Svetski rat je sve bliže i bliže. Nadajmo se da naredno leto neće biti krvavo.
Napomena: Novoruske oružane snage (NAF) okružile su 8.000 ukrajinskih vojnika u Debaljcevu, istočna Ukrajina. To je velika stvar, iako mediji uopšte ne objavljuju tu vest.
Otvoreni su koridori za evakucaiju civila. Borbe mogu da se dogode u bilo kom trenutku. Trenutno se čini kao da veći deo Kijevske naciističke vojske može biti uništen začas. Upravo iz tog razloga su Merkelova i Oland posetili Putina u Moskvi. Njih ne zanima mir. Oni samo žele da sačuvaju ono malo zastupničke vojske što im je ostalo.
Putin bi mogao da interveniše, ali će se komandant Zakarčenko verovatno usprotiviti. Kakvu garanciju on ima da se, ako ih sada pusti, ovi vojnici neće vratiti za mesec-dva sa moćnijim oružjem koje će im obezbediti SAD?
Kakav izbor Zakarčenko zaista ima? Ukoliko njegovi vojnici poginu u budućnosti zato što je pustio Kijevsku vojsku da pobegne, koga će da krivi osim sebe?
Nemoguće je napraviti dobar izbor.
Jedino pitanje koje preostaje jeste: Dokle su SAD voljne da idu kako bi ostvarile svoj cilj za svetskom hegemonijom?
170
