Građani me pitaju: da li mi stvarno živimo tako dobro, kako tvrdi Aca
Dramoser?
Mi ništa ne primećujemo.
Naprotiv, svakoga dana nam je teže. Svi troškovi ludački rastu, plate
padaju i jedva sastavljamo da nekako preživimo mesec.
O čemu se tu radi?
Aca Dramoser je klasičan politički demagog.
Istina je da on i njegova izd-ajnička klika na vlasti dobro žive.
Recimo, mogao bi da objasni građanima Srbije kako on uspeva sa platom
od hiljadu evra, čak je zvanično i manja od hiljadu evra, da nosi
skupa odela od nekoliko hiljada evra? Cipele od nekoliko stotina evra?
Ko plaća taj njegov japijevski stajling?
Brat?
Kum?
Obojica zajedno?
Propaganda reklama o neviđenom uspehu reformi je obična fikcija.
Zasnovana na povećanju poreza i akciza.
Zasnovana na neustavnom smanjivanju penzija i pogrešnom smanjivanju plata.
Taj model ekonomskih reformi je dugoročno neodrživ.
Može da dovede blagog smanjivanja budžetskog deficita u jednoj godini,
ali posledice tog smanjivanja će biti katastrofalne za privredu i
građane.
Pogledajmo kako to izgleda u dosadašnjem programu navodne finansijske
konsolidacije.
Sve to što sada pišem skriveno se nalazi, zavijeno u oblandu, u
izveštaju Finansisjkog saveta.
Premijer ne čita te izveštaje, jer je opijen najvećim ekonomski
reformama u istoriji Srbije.
Nasilno smanjivanje budžetskog deficita, koje se u 2015 godini očekuje
oko 4,5% sa 5,9% BDP, premijer pričao o 3% što je potpuna laž, nastalo
je povećavanjem svih poreza i akciza, poreskim iznudama od nepokrenute
privrede i otimanjem od sve siromašnih građana.
Efekat smanjivanja plata i penzija, koji se mesečno kreče oko 5
milijardi dinara, potpuno je obesmišljeno rastom rashoda za plaćene
kamate i rastom troškova za robe i usluge.
Država se permanentno zadužuje, tako da se dug povećava.
Aca Dramoser nas je zadužio 7,1 milijardi evra.
Mada su kamate na nove dugove smanjene, ali, ipak, pet puta su veće
nego na svetskim tržištima, raste ukupna masa kamata koje moraju da se
plate.
Ove godine treba platiti preko 1 milijardu evra samo kamata.
Naredne godine sigurnih 1,4 milijardi evra.
Suština je da mora da se prekine spirala zaduživanja.
Ali, nijedna politička grupacija na vlasti na to nije spremna.
Oni nastavljaju da se zadužujući, ostavljajući onima posle njih da
rešavaju taj problem.
Pošto se bave politikom da bi se lično obogatili, zato jedni ne jure
druge za pljačkanje države, jer očekuju da će i oni tako nekažnjeno
uspeti da se izvuku, državni dugovi se nagomilavaju i prete potpuno da
unište državne finansije.
Političari izlaz iz rastućih dugova vide u prodaji nacionalnih resursa.
To im je lakše i unosnije.
Kako nemaju nikakvu istorijsku odgovornost i svest za sudbinu države i
naroda, kako su probisveti i bitange, kako ih interesuje samo lična
korist, njima odgovara da rasprodaju sve nacionalne resurse.
Otuda svi koji dođu na vlast odmah počnu da pričaju o prodaji
Telekoma, EPS-a, Aerodroma i drugih nacionalnih kompanija.
Šta time dobijaju?
Rasprodajom obezbeđuju da dobiju finansije za preživljavanje države
još neku godinu, sigurni su da će toliko ostati na vlasti, ali
dobijaju i svoje unosne provizije, koje im omogućavaju ugodan život
nakon silaska sa vlasti.
Kako postoji prećutni dogovor između političara da niko nikoga ne
dira, sadašnji političari na vlasti su sigurni da neće biti kažnjeni
za svoju izdaju i rasprodaju države.
Međutim, gledano sa stanovišta države i građana ovakva politička
strategija je pogubna, nije održiva i sigurno nas vodi u dužničko
ropstvo i propast Srbije.
Osnovno pitanja je – kada sve rasprodamo od čega ćemo živeti? Kako
ćemo voditi državu bez nacionalnih resursa? Kako će da žive naša
pokolenja?
Sadašnje samožive političare na vlasti to ne zanima.
Znači, račun za naplatu sigurno stiže i taj račun će platiti građani
svojim životnim standardom i siromaštvom.
To je cena sadašnjeg ćutanja i pokoravanja političkoj samovolji ludaka
na vlasti.
O tome da moramo da prekinemo spiraliu zaduživanja pišem od 200.1 godine.
Bolje je da smo zo uradili na dugu od 8 milijardi evra, nego na dugu
od 24,6 milijardi evra.
Ali, niko nije hteo da me sluša.
Niti sada žele da slušaju.
Nark-omani na vlasti šire progresivno svoje ludilo na čitavo društvo.
Finansijska konsolidacija je neodrživa.
Povećanje poreza i akciza je pogubna za privredu i građane.
Političari potežu za tom metodom jer ne znaju ništa drugo.
To im je najlakše.
Takvu ekonomsku reformu može svaka šuša sa ulice da sprovodi.
Dodatno povećanje poreza, doprinosa, taksa i akciza će dovesti do
daljeg pada privredne aktivnosti i pada životnog standarda.
Godinama pišem i govorim da je izlaz iz ekonomske krize SMANJIVANJE
POREZA, ali ne vredi.
Niko to ne razume.
Zato upadamo u sve veće probleme.
Ne samo Srbija, nego i sve države koje sprovode te neoliberalne
nakaradne recepte za konačno uništavanje država.
Smanjivanje deficitita nije nastalo sistemskim promenama u
funkcionisanju neefikasne države.
Nije nastalo drastičnim rezovanje birokratije , restrukturiranjem
zaposlenih u javnim preduzećima, uštedama u državnoj administraciji i
kompjuterizacijom državne uprave, nego opštim smanjivanjem penzija i
smanjivanjem svih plata.
Problem je, dakle, ostao isti.
Ništa se nije promenilo.
Privreda i građani više ne mogu da izdrže 800.000 ljudi na budžetu.
Za normalno funkcionisanje države dovoljno je samo 400.000 ljudi.
Svi ostali ljudi moraju da se prekvalifikuju za privatne poslove i da
se skinu sa budžeta.
To je jedino trajno rešenje.
Pošto se ništa na tome ne radi, čak se uvećava broj partijskih kadrova
u državnoj upravi i javnim preduzećima, premijer širi iluziju o
uspesima, kojih zapravo uopšte nema.
Onoga trenutka kada bude krenuo da rešava taj ključan problem, tada će
se sukobiti sa svojim biračima, koji očekuju da ih on zaštiti, pa će
odmah da izgubi izbore.
Tolika lažna obećanja moraju da mu se obiju o glavu.
Njegova finansijska konsolidacija je dobijena ceđenjem suve drenovine
i izbacivanjem iz izveštaja određenih rashoda.
Zako u avgustu nisu prikazali 4 milijardi dinara povraćaja PDV-a. To
su preneli u septembar. Povraćaj PDV u septembru od 3 milijardi dinara
će preneti u oktobar. Samo u ta dva meseca nije vraćeno privredi 7
milijardi dinara likvidnosti.
Ukupna suma neprenesenog PDV-a privredi dostigla je 2 milijardi evra.
Ogromna nelikvidnost u privredi je posledica upravo takve neodgovorne
finansijske politike.
Izvoznici su kažnjeni, umesto da budu stimulisani.
Takva ekonomska politika mora da doživi svoj krah.
Što pre, to bolje za sve nas.
Dalje, smanjeni su rashodi za obavezne državne investicije.
Kada se to dogodi, država nema nikakvu razvojnu politiku.
Privrednog rasta nema.
Premijer se raduje što smo iz minusa 0,5%, prešli u plus 0,5%.
Kaže, sledeće godine i čitavih 1,5%
Raduje se tome i hvali da smo lideri reformi.
Kakvi lideri reformi?
Naša osnovica je toliko niska da ćemo mi, ako bi se razvijali po stopi
iod 1%, za 100 godina stići u 1989 godinu.
To je istina o tolikoj proklamovanoj finansijskoj konsolidaciji.
Aca Dramoser nema nijedan radni dan u privredi.
Nema pojma kako funkcioniše privreda i svetska tržišta.
Sa takvom ekonomskom politikom građani Srbije su osuđeni na siromaštvo
i izumiranje.
Moje pitanje građanima Srbije.
Hoćete li da pristanete da živite u siromaštvu?
Hoćete li da pristanete da vaša deca žive u siromaštvu?
Hoćete li da pristanete da vaši unuci žive u siromaštvu?
Hoćete li da izgubimo Srbiju za tih sto godina?
Ako ste odlučni da živite bolje i da sačuvamo Srbiju, onda ne smete
više da glasate za sadašnju vlast.
Ne smete da glasate za političare.
Svi su isti.
Prevaranti.
Srbija kreće sa jako niskog nivoa razvoja.
Naš realan BDP je 15 milijardi evra.
Prava etapa je da podignemo BDP na 230 milijardi evra.
Druga etapa je da podignemo BDP na 450 milijardi evra.
To je BDP nama slične Austrije.
Srbija ima sve potencijale da bude bogatija od Austriji.
Sve ovo Srbija može da ostvari.
Kako?
Imamo program i ljude.
Potrebno je na sledećim izborima samo da glasate za sebe.
To je jedini način da prekinemo ovu agoniju.
Mora se srušiti nestvarni svet barona Minhauzena.
170
