Pentagon: Ruski avioni "patroliraju" iznad Sirije, ali još nema bombardovanja

Kraj americke pesadje se blizi :) satanistima iz vasingtona je jedino preostalo da se brinu. Ili ce mozda da bombarduju Rusiju :D :D :D

Što ste nestrpljivi- biće ali nad vašim glavama .

Радикали објавили изјаву Ђинђића којом је тражио наставак бомбардовања Србије! БЕОГРАД- На свом званичном блогу Српска радикална странка је објавила изјаву Зорана Ђинђића од 8. маја 1999. године за “New York Times” у којој он како кажу „црно на бело“ позива НАТО да настави бомбардовање наше земље све док Милошевић не падне са власти. Уколико се рат заврши са потписом мировног споразума, а истовремено на власти остане исто вођство, са Милошевићем на челу, трагедија ће се наставити – рекао је Ђинђић за “New York Times”, и како радикали истучу тиме је недвосмислено показао своју аутошовинистичку природу. СРС истиче да је Ђинђић недвосмислено поручио америчкој јавности ако се мир потпише пре него што Милошевић падне са власти онда ће то представљати наставак трагедије. Ово је случај интервјуа у коме ништа није двосмислено или изгубљено у преводу, и приказује праву аутошовинистичку природу Зорана Ђинђића- кажу у Српској радикалној странци.

Спорну изјаву Зорана Ђинђића који је заједно са Милом Ђукановићем дао за “New York Times” преносимо у целости: “Упркос тренутном сукобу, остајемо посвећени интеграцији Југославије у Европу, и на крају у Европску унију. Пут у Европу је једини пут који ће помоћи нашој земљи да реши своје велике проблеме и изгради трајни мир и стабилност у целом региону. Тешко је замислити да се било каква економска или политичка обнова може десити у Југославији без недвосмислене и дугорочне међународне подршке. Само демократска и стабилна Југославија може осигурати стабилност на Балкану. Желимо да нагласимо да су демократске политичке снаге у Југославији посвећени том циљу. Непосредна брига је завршавање рата, обезбеђивање повратка избеглица и спровођење политичког решења које ће укључити да се на Косову распореде међународне трупе. Међутим да би се успоставио трајни мир, спољни свет мора да учини више од самог решавања косовске кризе. Војна интервенција на Косову је довела до нових проблема, није важно да ли је то било урађено планирано или не. Уз интервенцију, Запад је преузео део одговорности за проналажење решења за ове проблеме. Истовремено, биће потребни интензивни напори Југословена да поврате поверење спољашњег света и опораве морални статус који је изгубљен због Косова.

Чак и пре краја рата, међународна заједница треба да јасно и недвосмислено заузме став да демократска и економска обнова у Југославији представља званични и обавезујући став. Таква изјава би дала наду грађанима наше земље и подстакла трансформацију на политичкој сцени. Политички циклус који је у последњих 10 година одвео нашу земљу у ову трагедију мора бити прекинут. Уколико се рат заврши са потписом мировног споразума, а истовремено на власти остане исто вођство, са Слободаном Милошевићем на челу, трагедија и насиље ће се наставити. Стабилност Југославије је од кључног значаја због њене величине и географског положаја на Балкану и њене улоге које је одлучујућа по стабилности или нестабилности суседне Босне и Херцеговине, Македоније и Албаније. До данас, међутим, међународна стратегија на Југославију своди управљање кризама, док игнорише корене те кризе. Демократија се може успоставити у нашој земљи само са комплетном политичком транзицијом у Србији и остатку Југославије. То зависи од слободних и фер избора, јачања демократске опозиције Србије, блиске сарадње са демократском Владом Црне Горе, и потпуне изолације од недемократских снага, као и успостављањем спољашњег тела које треба да помогне и прати политичку промену. Угледни европски политичари са претходним искуством на Балкану, попут бившег премијера Шпаније Фелипе Гонзалеса, бившег канцелара Аустрије Франц Враницки и Ханса Кошника, искусног немачког социјалдемократе, могла би радити у таквој комисији под покровитељством организације за европску безбедност и сарадњу.

Убрзана економска обнова на Балкану ће бити могућа само са неком варијантом Маршаловог плана. Обећање помоћи из иностранства помогло би циљу успостављања демократије у Југославији имало би утицај на дуготрајни нагомилани бес. Демократској опозицији ће бити тешко да функционише после НАТО кампање, јер ће нас људи вероватно видети као као део те Европе – део тог Запада – која нас бомбардује, унистава нам мостове, путеве и фабрике и убија цивиле. Доћиће до протеста људи у Србији и у Црној Гори. Међутим, има наде за демократске снаге. Политика господина Милошевића се суочава са уништењем, што би се створило трачак наде за изградњу нечег новог на тим рушевинама. Уколико ишта добро може да се издвоји од зла које је сада међу нама, то је шанса – уз помоћ међународне заједнице – за нови почетак за Југославију.”