Члан 8. Дефинише даљу примену овог „окупационог споразума“ у погледу других партнера америчког НАТО окупатора- и наглашава да у том погледу не постоје никаква ограничења за САД. Окупатору с е дозвољава да све протоколе „употребе“ партнера и контрактора, као и релевантних ма-тер-ијала и опреме, спроводи искључиво по свом ћефу и „у складу са законима и прописима САД.“ Овде се опет наглашава да сва добра и услуге које користе окупатори не подлежу било каквим царинским санкцијама, порезима или дажбинама државе Србије. Ако и све ово није било довољно- окупатору се у наставку овог члана дају одрешене руке да по Србији гради властите објекте, и ту сврху доводи „иностране контракоре“, који се такође стављају изнад свих српских закона, и тек евентуално подлежу законима САД. Можете ли да замислите тај сценарио да по Србији вршљају у форми „војних контрактора“ САД, хрватске, шип-тарске или бошњачке фирме, и да још буду стављене „изнад српских закона“.
Дакле, не само да је америчка оружана окупаторска НАТО сила, изузета од свих дажбина, царина, инспекција и рестрикција у увозу и извозу „добара“ и опреме, већ се то у овом члану примењује на „партнере“. Такође „партнери“ имају право да вршљају по Србији без пасоша, и да користе властите возачке дозволе и друга локална документа из м-ат-ичних земаља. Ово би требало да буде веома забрињавајуће за све нас, ако нам је позната чињеница, да је у друге земље (за разлику од Србије, где је окупација прикривена) под отвореном америчком окупацијом, управо под маском „партнера“ увожена ЦИА агентура и војни котрактори- „пси рата“…Члан 9. Ако се неко надао, да како идемо даље, нашег националног понижења ће бити мање, онда се грдно преварио. Девети члан, дефакто наређује Српској страни да се одрекне свих права на накнаду „у вези са штетом, губитком или уништењем имовине од друге Стране (НАТО окупатора), или услед повреде или смрти особља једне од Страна (овде није тешко закључити да се од законских санкција изузима само окупатор) насталих приликом обављања службених дужности у складу са овим споразумом.“ Овде се појављује још једна „црна рупа“ у овом споразуму- наиме нигде се не наводи које су то тачно „службене дужности“ америчког НАТО окупатора, које овај спроводи у „независној и слободној“ држави Србији!?
У наставку се, готово цинично, српском законодавству одузима надлежност над властитом територијом , уз образложење да је за евентуалну накнаду за ма-те-ријалне или људске губитке, и могуће сабсеквентне захтеве „трећих лица“ за накнаду, искључиво надлежно законодавство САД. Напомена- овде се искључиво говори о ма-тери-јалној одговороности. Како смо претходно показали и доказали, амерички НАТО окупатори и њихови партнери и контрактори су изузети од било какве кривичне или прекршајне одговорности за почињена (не)дела на територији Србије.
170
