Amerika azilantima disciplinuje Evropu

Александар Вучић је, након обиласка СДПР-овог погона „Борбени сложени системи“ у Великој Плани, сликајући се поред оклопног борбеног возила „Лазар 2“ у препознатљивом политикантском и предизборном заносу изјавио: „У овом тренутку смо доминанта сила у региону у овом сектору и имамо капацитета да се бранимо. Наш одговор и наша сила сувише су велики у односу на оне који би евентуално хтели да нас нападну.“Да није у питању тако видљива измишљотина која носи озбиљне последице, ово би стварно била једна од најдуховитијих изјава премијера којима нас свакодневно обасипа последње три године. Само нам не рече који су то „они који би нас напали“ – када, како, којим снагама, са чим и где, као и на бази којих параметара и чињеница је одмерио однос снага? И како је извео закључак да смо „сувише велики“ и да смо „доминантна сила у региону“?!И где је у свему томе „савезништво“ и достигнути ниво „сарадње“ у оквиру програма „Партнерство за мир“, а све на бази фамозне (и измишљене) тзв. војне неутралности?

Уколико је желео да нас упореди појединачно, онако, такмичарски, са БЈР Македонијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином и евентуално Албанијом, па и некако да му поверујемо. Међутим, уколико је помислио (а није) да нас вага са Бугарском која има дупло више војника (око 50.000 професионалаца) и позамашне ефективе борбене технике, или са Румунијом чије оружане снаге су несразмерно веће и јаче, или са Мађарском и Хрватском, онда изјава коју је срочио у Великој Плани не само да је неозбиљна и демагошка, већ је из угла наведених суседа иритантна и крајње провокативна, а из нашег угла самообмањујућа и потенцијално врло непријатна и опасна.И све то би имало каквог таквог смисла под једним условом – да наведене државе нису чврсте чланице НАТО (или на прагу уласка у исти), да нису доследни следбеници и извршиоци евроатлантске политике и њихових империјалних циљева, да немају територијалне (и остале) претензије и захтеве у односу на нас, и када би се потпуно занемарио агресорски карактер тог савеза, који смо управо (и једино) ми, Срби, осетили на својој кожи с краја 20. века.

Савеза који нам на наше очи отима Косово и Метохију као примарни циљ оружане агресије из 1999.године, док онај, секундарни – даље цепање територије Србије и свођење на преткумановску државну творевину, свеопшта пљачка и разарање до нестајања након деценије ипо постпетооктобарских „реформи“ – убрзано улази у финалну фазу.Дакле, изоставио је „фактор“ тзв. савезничког сабирања снага и борбених средстава. Баш онако како је то чинио (и даље наставља) „најпопуларнији“ министар одбране „реформисане“ Србије, Драган Шутановац, игноришући сурову историјску чињеницу, а то је, да када су нас нападали у 20. веку (као и раније), увек су то чинили удруженим снагама. То значи – тачно је да је армија Аустрије, на пример, ту негде у равни наше Војске, али је још тачније да никада не би кренула на Србију без оружаних снага Немачке и, подразумева се, осталих католичко-протестантских снага евроатлантске солдатеске.

И како ћемо све то сабрати, делити и множити и у виду пропорције измерити однос снага, премијеру Србије?И да ли смо такав „филм“ гледали управо 99-те, када нас је напало 19 НАТО и још 7 околних банана држава (уступајући небо, територију и све друге ефективе) на платформи јединствене освајачке политике? Уједињеном оружаном силом и свим могућим капацитетима који су стављени под јединствену команду.Ако наведеноме додамо оно што је, потенцијално, можда и највећа опасност, позната под империјалним (лондонско-вашингтонским) еуфемизмом „међународни (исламски) теоризам“ (јер су управо њихових руку дело разноразне Ал Каиде, Исиси, Исили и слични), који се одвија према принципима и постулатима на којима су деценијама уназад извођене бројне (полу)тајне операције НАТО-а под називом „Гладио“, онда комотно можемо констатовати и демантовати премијера, да је Србија не само мета, не само да не располаже адекаватним снагама за одбрану, не само да није „доминантна сила у региону“, већ је основно питање хоће ли уопште и преживети пројектовани геополитички карамбол.

С тим у вези, сага о азилантима, о тзв. великој сеоби са блискоистичних и афричких меридијана, коју су плански изазвали „мирољубивом“ политиком управо наши НАТО „пријатељи“, долази до пуног геополитичког изражаја управо ових месеци. Или још увек има некога ко наивно верује да нам међу више десетина хиљада (и још дупло толико који тек стижу) војноспособних мушкараца, нису гурнути и они који ће се лагано, према плану и уговореним сигналима, прихватити оружја и експлозива? За ангажовање у терористичким акцијама унутар земље Србије – од југа до севера преко српске престонице која би, овај пут, могла бити и главни циљ. Управо ту се могу постићи најбољи ефекти хаоса, дестабилизације и свеопште пометње, уз велике људске жртве и ма/теријална разарања, одакле би се нерешива криза прелила на остатак државе.

Са чиме то Вучић умирује нСа десетак нових самоходних артиљеријских оруђа „Нора“ и још толико оклопних транспортера „Лазар 2“, које ће Војска добити (ако се то уопште и догоди) у наредних пар година? И приде са пар ремонтованих авиона и четири хеликоптера? И како мисли, без обзира што се „прославио“ у првом мандату као министар одбране, да са наведеном симболичном борбеном техником, а под потпуним мониторингом НАТО-а, увећа борбену готовост српске оружане силе, коју, без њиховог (натовског) одобрења, не сме да оснажује, жаргонски речено, „ни за јоту“? Где ће да угради наведена борбена средства када тако нешто подразумева да се мења организацијско-формацијска и тзв. ма/теријална структура Војске Србије, што је под апсолутним патронатом Алијансе и, баш због тога, скоро па немогућа мисија?ацију и износи како смо некаква „сила“ у региону?

Ево и једног интересантног примера с тим у вези или, боље рећи, доказа који ће тек испливати на светло дана, кад-тад. Мало ко је запазио да је Вучић тог дана, потенцирајући савршеност оклопног возила „Лазар 2“, у пар наврата нагласио да је то средство опремљено митраљезом 12,7 милиметара (ваљда како последње „достигнуће“ у наоружавању транспортера, као „последња“ реч борбене технике и тсл). Зашто на том возилу није, рецимо, поред наведеног митраљеза, уграђен и лаки топ калибра 20 мм, што је иначе стандард у светским армијама и онако како је било предвиђено на основној верзији под називом „Лазар“? Уз неко од познатих противоклопних средстава, као што је модификовани ракетни систем „Маљутка“, например?Одговор је следећи – зато што је то налог НАТО инструктора који руководе „реформисаним“ системом одбране и Војском Србије. Они су одлучили да на таквим оклопним возилима, које ће користити и Жандармерија, не сме да се налази оружје, односно оруђе, калибра изнад 12,7 мм.

Најпростије – зато што се нису тукли са нама, а затим нас перфидно окупирали, да би наново мучили исту муку. Једном разбијен противник мора остати у оквирима који више неће представљати никакву претњу. И бити опремљен таман толико (а то је крајње симболично), колико је њима потребно, и истовремено довољно слаб да не може да издржи неки нови њихов удар.Наравно, у свему томе је најбитнија окупаторска логика и симболика до које и те како држе – нећемо пропасти због стотинак или више недостајућих топова калибра 20 милиметара, као што се не бисмо њима ослободили, већ је најбитније да се зна ко је стварни газда и ко заиста одлучује о „одбрани“ и „безбедности“ Србије.

Ко ми не верује нека интервјуише британског експерта, др Амадеа Воткинса, званично специјалног саветника министра унутрашњих послова, Небојше Стефановића, задуженог за реформу МУП-а. Тачно према критеријумима и мерилима какве је применио када је, својевремено, био један од водећих реформатора Војске СЦГ и Србије. Захваљујући коме смо се ослободили „баласта“ од око 800 тенкова и пар хиљада артиљеријских оруђа већег калибра, на пример.Шта то Александар Вучић, као актуелни окупациони намесник и настављач петооктобарског разарања Србије крије од народа и у чему је проблем?Свестан је од почетка владавине да су бајке о тзв. помирењу нереалне, да ратна прича на Балкану није завршена и да разрачунавање у склопу велике битке тек следи, онако како му је и предочено, а то је даље дробљење Србије. Али свакако није био упознат са свим детаљима плана и сценарија који ће се неминовно одиграти. И, како то сада објаснити и предузети нешто, а да се притом ментори не наљуте? Како се безболно и под пројекцијом останка на власти бар у још једном мандату, извући из неприлика уз што мање последица које би тешко биле објашњиве бирачима? Резултанта која би по аутоматизму значила крај не само политичке, већ и сваке друге каријере.