"Sva deca rođena u Srbiji biće saučesnici genocida u Srebrenici"

. Ako se Rezolucija ne usvoji, nastavlja se sve po starom, a Bošnjacima poručuje da za njih nema perpspektive u ovoj zemlji Pa..............Neznam prosto koi je podliji i necovjecniji. On ili brat mu izmetbegovic.

kakvo je ovo grdna grdosija...ta mjesana krv....fuuuuuuuuuj bljak-sljam i propasst-kuga prljavstina....kakvo prezime da se ispovracas...i takav goblin prima Nas Porez nase Srbske pare.......Hocemo barikade..barijere....hocemo Srbiju i Svakog Srbina na ulicama........Nikad vise sidaska parada...nikad fassisticka eU.....kome se ide raus u 3.pm-terine........Srbija je Cista sve dok ima ljudi koji se zrtvuju za bolje sjutra.........

Znaci po ovom drakuli....ti islamisti glavosece u srebrenici su neka vrsta zasticene rasse.....da ima srece svakog ko se ikad zamerijo Srbima mora da bude neutralisan!!

Нико не лаже тако масно и сласно као Турчин-Протурчин! Ко је побио неколико хиљада Срба у околини Сребренице, и у чије име? То сигурно "не знаш"!

Teško da ima bilo šta gore nego biti POTURICA. Uvek sam se pitao kako je takvima kao što su oni i kako ako su iole normalani ljudi mogu da žive sa takvim nasleđem, a pogotovu ako još uvek nose pradedovo srpsko prezime. Treba izdražati, pa gledati svakog dana sebe u ogledalu i videti poturicu, otpadnika i iz/dajnika svoje vere i svojih predaka, koji je već dugo vremena i najcrnji krvnik narodu od koga potiče. Poturice mrze Srbe zato što smo večni svedoci njihove izdaje i otpadništa i što ih mi stalno na to podsećamo. Preziremo ih mi, jer su zaista dostojni svakakog prezira, ali ih preziru čak i poludivlji Arapi, jer nikad neće biti pravi muslimani iz/dajnike vere ne voli niko pa ni Arapi

“Derviš i smrt” od Meše Selimovića -------------------------------------------------------------- Najzamršeniji ljudi na svijetu. Ni sa kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama muslimanima. Do juče smo bili ono što danas hoćemo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne mozemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka ni ušca, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo u naprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. Šta smo onda mi? Lude? Nesrećnici?