СРПСКИ МИТОЛОШКИ РЕЧНИК - ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА, жена деспота Ђурђа (владао 1427—1457), Гркиња, од рода Кантакузина, удата 1414, у време када је српски народ преживљавао и очекивао тешке дане пред навалом Турака: кулучио на подизању утврђења за одбрану, ишао у борбе против својих суседа хришћана на страни Турака, итд. Њеној, тобож обесној, вољи народ приписује подизање нових и оправљање старих градина у деспотовини: Смедеревског града, Жрнова (Авале) код Београда, Словца код Ваљева, Ждрела на Млави, Жупањца у Левчу, Брвеника на Ибру и многих других, па и неких у пограничним крајевима Црне Горе, северне Арбаније и Румуније. Мучно су се подизала та утврђења, сва о народном „круху и руху", камење се додавало из руке у руку или се преносило на јарчевима. Све своје невоље народ је касније приписао недужној Јерини, која је с народом очекивала свиреп бич завојевача и доживела да види своја два сина које су Турци ослепили. Сви напори да се народ одупре Турцима били су узалудни, а затим је и њена политичка склоност да се повинује завојевачу појачала мржњу народа, који ју је драстично назвао Проклета Јерина: „Зло чинила Ђурђева Јерина, зло чинила, горе дочекала." 259
Предања је приказују у најцрњим бојама. Под градом Јелечом, на Рогозни, показују се два места: на једном је седела Јеринина сестра Јелица и ту ниче бујна трава, а на другом Јерина, где је трава стално спржена. За планину Тикву, која је у саставу гружанско-левчких планина, казује се да је добила име по глави коју је одсекла Јерина своме зету. Због тобож почињених недаћа народу, Јерина и њен муж Ђурађ везани су „леђа уз леђа" и бачени у море у коме и сада живе. Тек кад буду ослобођени почињених дела и других испаштања, окренуће се једно другом.