"Orić, prerušen, huškao masu na Vučića"

А шта наука, неоптерећена западним интересима и Сорошевим парама, каже о Сребреници могли смо видети и чути на међународној конференцији „Сребреница 1995-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ који су у Београду организовали Фонд стратешке културе и Музеј жртава геноцида, 04.07.2015. Пред препуном салом хотела „Лајф дизајн“ (Life design) трагични сребренички догађаји осветљени су са разних страна, а речено је много тога што до сада широј јавности није било познато. Ауторитет, озбиљност и аргументи излагача, од којих су неки, директно или индиректно били и део самих догађања, развејали су много лажних слика које је створила моћна западна пропагандна машинерија. По свему судећи ова Конференција могла би бити својеврсна раскрсница у прилазу сребреничким догађајима како у српској, тако и у међународној заједници.Пре него што ово шире образложимо ваља нагласити да је Конференција имала 13 пријављених реферата од којих је 11 усмено образложено, један је презентован као видео-приказ, а један није образложен због оправданог одсуства аутора (Радован Пилиповић) , али ће се наћи у Зборнику радова.

Списак свих учесника и реферата дајемо у Упутницама под бројем (4) и препорука је да га обавезно погледате, како би боље схватили са којих је све страна осветљена сребреничка трагедија, колико је висок кредибилитет излагача, и због чега Ваш аутор тврди да ова Конференција може бити прекретница у даљем утврђивању стварне истине о Сребреници и обарању политичке квалификације о „геноциду“ сковане у једној доказано квази-правној и анти-српској институцији каква је Хашки трибунал.Дакле, шта нам је тако важно донела ова конференција?!Пре свега, она је заинтересованој јавности и српским властима понудила мноштво научних, војних, политичких, социјалних и других аргумената зашто Сребреница није и не може бити злочин геноцида, не умањајући трагичност самих догађаја, нити неспорну чињеницу да су Срби на том простору извршили злочине. У том смислу, поред осталог, указано је да:

1.Хашки трибунал никада није заиста доказао постојање геноцидних намера, планова о његовом извршењу, нити именовао наредбодавце без чега, по постојећим дефиницијама, нема злочина геноцида.2.Поређење података о броју заробљених, стрељаних и несталих у појединим хашким пресудама (генерал Толимир, генерал Крстић итд.), како са укупним бројем становника енклаве, тако и међусобно ствара контрадикторну слику и доводи у питање како легитимитет самих пресуда тако и, у њима дату, квалификацију геноцида.3.Постоје докази да је војска босанских Срба пустила жене и децу из освојене енклаве, што само по себи искључује геноцид.4.Пробој злогласне дивизије Армије БиХ која је у колони имала и цивиле био је праћен великим губицима у људству са муслиманске стране, али су они били легитимни војни циљ.5.Најважнија техника ДНК анализе који се користи у истраживању злочина у Сребреници (тзв. метод малог узорка) не сматра се научно поузданом.

6.У име Хашког трибунала ДНК истраживања о Сребреници води Међународна комисија за нестала лица (ИЦМП) основана у Сједињеним Државама, а од 2007. године 93% њеног особља чине босански Муслимани!! Ова комисија Трибуналу у Хагу никада није доставила прецизне податке о методологији коју је примењивала, нити је браниоцима икада доставила потпуну евиденцију о ДНК доказима, чиме је окривљенима оспорено основно људско право да преиспитују и побијају доказе оптужбе.7.ИЦМП је одбио да достави податке о својим ДНК тестовима за потребе назависног научног истраживања, што буди оправдану сумњу у њихову валидност. А управо ти „докази“ умногоме су утицали да се сребренички злочини класификују као геноцид од стране Трибунала.

8.Чак и најпрецизнија ДНК истраживања не пружају валидне податке о узроку и месту смрти и не могу одговорити на питање колико је уб/иј/ених страдало током борби, а колико је стрељано. Према независним истраживањима број оних за које се несумњиво може рећи да су стрељани износи око 1.000, а има индиција да је тај број за пар стотина већи. О цифри од преко 8.000 нема ни говора.9.Занимљиво је да према подацима санитетске службе Војске Републике Српске број погинулих Бошњака у читавом подрињском крају износи око 8.200, што указује на вероватно премештање погинулих са других подрињских локација у реон Сребренице.10.Иако је Сребреница формално била тзв. „заштићена зона“ муслиманске војне формације нису биле разоружане о чему постоје бројни докази (од писаних наредби до изјава очевидаца) а у периоду 1992 – 1995 борци дивизије Армије БиХ, под командом Насера Орића, користећи ову територију као базу вршили су борбена дејства и зверске злочине према српском становништву, па број уби/јених Срба, углавном цивила, у том периоду прелази 3.300.11.Манипулације у вези са сребреничком трагедијом служиле су и служе као основ за хомогенизацију радикалног ислама и регрутовање нових снага не само на простору Западног Балкана већ и шире.