Američki mediji, poput Glasa Amerike i Radio Slobode gube informativni rat ne samo protiv sve moćnijih ruskih TV kanala koji izveštavaju direktno iz Donbasa u Istočnoj Ukrajini, nego i protiv radikalnih islamista.
Ono u čemu su svojevremeno Amerika i njeni saveznici bili superiorni u odnosu na SSSR, danas je postalo slabost Vašingtona.
Televizijski kanali iz Rusije, ali i drugi mediji, sve vreme ratovanja na istoku Ukrajine imali su po nekoliko ekipa na liniji fronta, odakle su uživo informisali svoju ali i svetsku javnost. Paralelno su izveštavali i iz ukrajinske prestonice Kijeva. Tako je bilo i na Krimu. Kao što su nekada ruski mediji bili spori u izveštavanju sa mesta događaja, tako sada američki kaskaju za moskovskim.
U poslednjih 15 godina, od dolaska Vladimira Putina na vlast, vesti iz Kremlja svakodnevno teku kao reka i nema čekanja kao u sovjetsko vreme da ih aminuje partijski vrh. Putin je u pravom smislu “informacioni fajter” i odlično zna koliko je pravovremenost važna. Jasno je da one koji su uvereni da je Zapad uvek u pravu nikakva informacija iz Kremlja ne može da razuveri. Ali oni i nisu meta medijskog rata, već ona “neopredeljena masa”.
U Vašingtonu tvrde da njihove propagandne radio-stanice dobijaju deset puta manje novca nego moskovske. Po američkim procenama Rusija za svoju propagandu troši od 400 do 500 miliona dolara godišnje dok Vašington za tu svrhu izdvaja samo 20 miliona dolara. Od pripajanja Krima Rusiji u februaru prošle godine, Kongres SAD je odobrio 15 miliona dolara za proširinje programa namenjinih stanovnicima Ukrajine.