Glogovac nepoželjan u Dubrovniku zbog Draže!?

Ето нам новог весеља из србокатоличке хрватске. Дубровчани, који су дали више четтника у ЈВуО од Београђана се буне што треба да госте глумца који глуми Дражу Михаиловића. А они му били вернији него ико. Немојмо им замерити, па ви знате да је данас Србин католик забрањена реч. А идемо брзо ка томе да и Србин постане забрањена реч. Дубровчани су дали велики број бораца у Српској војсци у свим ратовима све док их по доласку Карађорђевића на власт не почну хрватити сами Карађорђевићи а зарад Југославије. У Другом светском рату комунисти ће заробити више хиљада дубровачких четтника. Да не буде да матори и надасве излапели Коџа трабуња глупости, ево историјских фотографија: upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/d/db/Dubrova%C4%8Dki_%C4%8Detnici.jpg

Evo nešto o dubrovačkim čeттnicima: ДУБРОВНИК У ЧЕТТНИЦИМА За организатора четтничког покрета у Дубровнику и Боки Которској Команда Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине поставила је ваздухопловног капетана Ђорђа Радмиловића, 1942. године. Он се углавном налазио у Дубровнику, у илегали, а остао је упамћен као одличан обавештајац. Како су у Дубровнику били повољнији услови за рад, Радмиловић оснива Дубровачки корпус и постаје његов командант. Међутим, корпус је имао само једну бригаду, Дубровачку, под командом резервног капетана адвоката Нина Свилокоса, тако да се она прикључује Требињском корпусу. Дубровачку четтничку бригаду чинили су Дубровчани и мештани околних села, који су били Срби католици. Тако је Дубровачка четтничка бригада била последња српска институција у Дубровнику. Раније их је било много: Српска Дубровачка академска омладина, Соколска организација «Душан Силни», Српско пјевачко друштво «Слога», Музичко друштво «Грађанска», Просветно-привредно друштво «Српска зора», Матица српска, низ листова и часописа итд. Постојала је и Српска странка, која је после победе на општинским изборима 1890. године дошла на власт у Дубровнику. Био је то јединствен случај у српској историји - да једна српска политичка партија, па још истичући своје национално име, освоји власт на окупираном подручју. Дубровник је први пут увршћен у неку хрватску државну форму 1939. године, када је из Зетске бановине пребачен у Бановину Хрватску. Био је то један од уступака Хрватима учињен у намери да они не подрже Хитлера у очекиваној агресији Трећег рајха на Краљевину Југославију - уступак против којег су Дубровчани устали, доказујући да је природна њихова веза са Херцеговином, а не са Хрватском. У листу «Дубровник», број 12 из 1896. године, о насељавању Хрвата у Дубровник пише: «До назад мало година амо не бијаше настањених ни цигли један Хрват, а и сада их има само четири». Планском акцијом Аустрије и Ватикана број Хрвата у Дубровнику се повећавао током наредних деценија, али је и уочи Другог светског рата овде било много Срба католика. Крајем 1944. године комунисти су и у Дубровнику извршили масакр цивила (Срба), праћен досељавањем Хрвата. Уз проглашавање Срба католика Хрватима, фалсификована је и читава дубровачка прошлост... Иначе, четтнички план за уређење Дубровника предвиђао је обнову Дубровачке републике, у оквиру савезне државе, што је била жеља Дубровчана неиспуњена 1918. године. Дубровачку републику укинуо је Наполеон 1806. године. iz knjige Miloslava Samardžića ''General Draža Mihajlović'' - treći tom