VRANJANSKA EKSKURZIJA
Dragi majke i tatko...!!!
Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ne reka poplavila. Sreća niki se
neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka u majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše, ruku je iskršija k'd... je begaja od
divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga da medveda utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: „ Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar“. Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan. Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram. Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đooke povraćamo, al učitelj vika da znaje od što je', i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju."
170
