NATO: opasnost po svetski mir
Po zvaničnoj mitologiji, između 1945 (ili 1946) i 1989 (ili 1991), SAD i SSSR su se neprekidno konfrontirale - politički, vojno, a pre svega, ideološki. Ovo je nazivano „hladnim ratom”. Ako je to i bio rat, reč koju treba podvući je „hladan” pošto se dve sile , u čitavom ovom periodu,nikada nisu angažovale, u bilo kakvoj direktnoj vojnoj akciji, jedna protiv druge.
Bilo je, međutim, nekoliko institucionalnih odraza ovog hladnog rata, ali su svaki put SAD, a ne SSSR preduzimale prvi korak. Godine 1949, tri zapadne zemlje, koje su okupirale Nemačku, kombinovale su svoje zone da bi stvorile Saveznu Republiku Nemačku kao državu. Sovjetski Savez je odgovorio restilizujući svoju zonu, kao Nemačku Demokratsku Republiku.
Godine 1949, dvanaest država je stvorilo NATO. 5 maja 1955, tri zapadne sile službeno su završile sa vojnom okupacijom SR Nemačke, priznajući je kao nezavisnu državu. Posle četiri dana, ta država je primljena u članstvo NATO. U odgovoru na ovo, SSSR su formirale Organizaciju Varšavskog pakta, i uključile NDR kao jednog od njegovih članova.
Pakt kojim je uspostavljen NATO, pretpostavljao je njegovu primenu samo unutar Evrope. Jedan od razloga je bio da zapadnoevropske zemlje još imaju kolonije izvan Evrope i da ne žele da dozvole da se bilo ko direktno meša u njihove političke odluke ,koje se tiču ovih kolonija. Momenti naizgled napetog sukoba između dve strane - blokada Berlina, kubanska raketna kriza – svi su se završavali ostajanjem u status quo. Najvažnije pozivanje na pakt o osnivanju radi angažovanja u vojnoj akciji bilo je kada su se SSSR angažovale tamo gde su videle opasnost po sebe, unutar svoje zone, u događajima u Mađarskoj 1956, Čehoslovačkoj 1968, u Poljskoj 1981. SAD su intervenisale politički, pod sličnim okolnostima, poput potencijalnog ulaska italijanske komunističke partije u italijansku vladu.
Ovaj kratak pregled pokazuje stvarni cilj hladnog rata. Hladni rat nije trebalo da transformiše političku realnost druge strane (osim u nekom trenutku veoma daleko u budućnosti). Hladni rat je bio mehanizam i jedne i druge strane da drže svoje satelite pod kontrolom, dok se održava de facto sporazum dve sile o njihovoj dugoročnoj podeli sveta na dve sfere, jedna trećina SSSR-u, a dve trećine SAD. Svaka strana je dala prioritet garanciji da neće koristiti vojnu silu (posebno nuklearno oružje) protiv one druge. Ovo je postalo poznato kao garancija protiv „međusobnog uništenja”.
170
