23 godine od podviga majora Tepića

Amin.

Neka vam je Bog u pomoci, plemeniti covece, oslovljavanjem izdajnika malim i heroja velikim slovom, za mudrodg ste reki dovoljno, a za bolesnike niste stucno osposobljeni, puno je bolesnika na portalu, Pozdrav

Ali i s

Nije korektno da se pljuje tek tako gen. Trifunovic. Kako je mogao sa 200 vojnika da sacuva kasarnu koja prakticno opsluzuje formaciju od preko 20 000 vojnika? Trufunovic nije cuvao skladiste municije. Vec korpus sa oklopno-mehanizovanim jednicama. Nije mogao da digne tenkove u vazduh.Dobro mozda je i mogao. Ali morali bi da svaki pojedinacno upale. Realsnost je da je Varrazdin duboko u teritoriji Hrvatske.Bez sanse da razbijanje opsade. Morali bi da svaki tenk i bvp napune municijom i da ih potom pojedinacno upale iznutra. A bilo je mislim preko 200 bvp-a i tenkova T-55. I sta potom? Da se vojnici predaju i da gen. Trifunovic izvrski samoubistvo?Pa da bude heroj?

Lako je biti heroj iz fotelje. Mislis svako moze da bude Sindjelic? Ako ko se ne digne u vazduh on je izdajica? Stvrano nije koreknto. Perisic je recimo izveo ceo garnizon ASC iz Zadra sa svom tehnikom. Ali je zato izdao celu zemlju potom.

У контексту тадашње политичке ситуације (међународна заједница још се није активно укључила у заустављање рата и рјешавање кризе на простору бивше Југославије) и војне ситуације (недостатак оружја, посебно тешког наоружања и оклопа, агресор цијело љето и јесен држи ратну иницијативу од источне Славоније до Дубровника), заробљавање цјелокупне технике 32. корпуса (у вриједности 500 - 600 милијуна УСД) није било регионалног значења већ од пресудне важности за опстанак РХ... (Цитат из стручног дјела "Заузимање војарни ЈНА у Вараждину и предаја 32. Вараждинског корпуса ЈНА", Ивице Храстовића доктора наука и часника ХВ)

Јесте, лако је... поготово кад си школован и оспособљен за тако нешто... и ПОГОТОВО кад располажеш техником довољном да решиш много тога... Лично сам познавао једног младог капетана који је "извукао" КОПМЛЕТ борбену технику из обруча касарне "Маршал Тито" из Љубљане, са свим војницима српске националности - испратио воз до Реп. Српске и предао рапорт одређеним структурама касније знаним као Војска Републике Српске... ал'то је за неке друге теме... Што се перишића тиче - за задар - медаља, за касније - метак... трифуновићева издаја, пак, је нешто што је У МНОГОМЕ одлучило исход каснијег страдања Срба са тих простора... за њега би метак био - Благослов....

не знам одакл теби податак о 200 војника кад саме усташе кажу другачије : Након предаје 32. вараждинског корпуса, ХВ је дошла у посјед сљедећег наоружања: - 74 борбена тенка Т-55 (совјетски), - десетак тенкова друге намјене (лаки амфибијски тенкови ПТ-76, тенкови носачи мостова, тенкови за извлачење), - 48 оклопних транспортера за пјешаштво ОТ БВП, М-80, - 18 борбених оклопних возила с протузрачним топовима, - 6 самоходних топова Гвоздика 122 мм (совјетски), - 6 вишецијевних бацача ракета типа Пламен, - 4 ВБР-а типа Огањ, - 18 топ-хаубица 155 мм и 12 152 мм с потребним пријевозним средствима, - око 180 топова калибра мањег од 100 мм, - више битница минобацача од 60, 82 и 120 мм,

- око 250 разноврсних возила и инжењеријских стројева, - стотине тисућа тона стрељива и експлозива, - веће количине средстава веза и осталог ратног материјала. Истовремено, хрватским снагама предало се око 1.000 часника, дочасника и војника из Заповједништва 32. корпуса и гарнизонских војарни.... http://frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=230

Slusao sam oficire koji su bili u okruzenju u garnizonu Varazdin. Odatle mi je brojka od 200 vojnika. Treba imati na umu da nisu svi objekti bili povezani. Tjst. bili su opkoljeni. JNA prakticno nije mogla da napreduje dalje od linije Osijek,Vinkovac,Slavonski Brod. Trebalo je da garnizon u Varazdinu prakticno izdrzi do decembra 1991 godine. Moj stric koga uopste ne pamtim je poginuo u Zagrebu. Posthumno je unapredjen u Majora. Demontirao je mine u kasarni po sporazumu od evakuaciji kasarne. Poginuo je prilikom demontiranja neke od mina koje je postavio. Ali oni kada su bili napadnu raspalili su po Zagrebu. Zato su i uspeli da izvuku svu tehniku iz Zagreba.

Sad su mi bili prijatelji iz amerike... Vrlo realni ljudi... Rekli su mi ovako: nasim iseljenicima, cetnickim potomcima i ostalima, nikad nemoj da pricas protiv amerike, jer su oni prvo amerikanci, pa potom srbi... Sad znam sa sigurnoscu, na koju stranu se ne treba okretati... Idemo dalje... Slava zemaljskom majoru, a nebeskom generalu Milanu Tepicu!!!

Овај догађај ме подсјетио на херојски подвиг из 1941. када су поручници бојног брода друге класе Милан Спасић и Сергеј Машера службовали на разарачу "Загреб" и избијањем Априлског рата када је стигла вјест о капитулацији Војске Краљевине Југославије и када су Италијани почели да улазе у Боку Которску њих двојица су посади наредили да напусте брод. Не видећи могућност да се борба настави, Милан Спасић и Сергеј Машера одлучили су да свој брод униште и погину на њему. Разарач „Загреб“ прво је напустила посада, затим млађи официри, а око 14 часова уз брод је пристао моторни чамац да превезе команданта, првог официра, поручнике Спасића и Машеру и једног артиљеријског наредника......

...... Међутим, према договору, Спасић и Машера су одбили да уђу у чамац, а команданту су саопштили да ће припалити штапине који воде до муницијских комора. Стављен пред свршен чин, командант се са осталима брзо удаљио. Неколико минута касније чула се прва, а потом и друга експлозија и брод је, разнет у комаде, нестао с површине. Машера и Спасић последњи пут су виђени како поздрављају заставу непосредно пре експлозије. Тело Сергеја Машере нестало је у експлозији, док су тело Милана Спасића сутрадан пронашли рибари.