Svedočanstvo ustaških zločina (1): Večni strah od livanjske jame

Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i nevina reč – to je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poredjali ih po djačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje.

Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog djaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji. Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je, pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure! Na večnu sramotu naše, rimske crkve – i jedan božji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasili, brzo se oporavio.

I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istoga dana (to smo otkrili kasnije) kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija.

Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagadjeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!"

Posebno je interesantno pozivanje na dokumenta onih koji su tesno sarađivali sa četnicima. Sad valjda možemo celi narod i državu da osudimo i na osnovu Lordanovog filma...

Zapisao Nojbaher u svojim memoarima Kada je Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan, dr Herman Nojbaher (Hermann Neubacher) , 1943. godine počeo intenzivnije da se bavi srpskim pitanjem, najpre je pokušao da stane na kraj hrvatskim zločinima. U svojim memoarima, za hrvatski pokolj Srba Nojbaher kaže da "spada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije". Doživeo je da mu se ustaške vođe hvale kako su "zaklali milion Srba, uključujući tu i odojčad, decu, žene i starce", ali to je smatrao "samohvalnim preterivanjem". Prema izveštajima kojima je raspolagao, Nojbaher je "broj zaklanih bez odbrane" procenjivao na 750.000.

Italijanski pisac Malaparte u svojoj čuvenoj knjizi "Kaputt", u poglavlju pod naslovom "Kotarica ostriga", piše o kotarici punoj očiju srpske dece, koju je šef hrvatske države Ante Pavelić držao na svom radnom stolu prilikom susreta sa Malaparteom. Zgranutom Malaparteu, koji je pomislio da su u kotarici ostrige, Pavelić je objasnio da su izvađene dečje oči poklon njegovih "hrabrih ustaša". Izvor: ( knjiga Eugena Jurišića, “Sudski proces Tito-Mihailović”, str.61. Jurišić citira francuski prevod Malaparteove knjige, “ed Denoel”, str. 322-323).

Teško bi bilo za ma koga osim literarnog genija da sasvim i slikovito opiše strahote koje su zahvatile Srpski narod zapadno od Drine u sve vreme postojanja fašističke genocidne NDH. Žan Perigo je ipak, u predgovoru knjizi "Ubice u Božje Ime" od Erva Lorijera, iako ukratko, zadovoljio tu potrebu kad je pisao: "Usred dvadesetog veka, jedan banda profesionalnih ubica uspela je da sastavi vladu. Nije reč ni o nemačkim nacistima ni o italijanskim fašistima nego o jednoj drugoj grupi individua, njihovih obožavalaca i njihovih plaćenika, hrvatskim ustašama koji su srpski narod uništavali četiri godine i pretvorili njihovu zemlju u groblje mučenika.

Stotine hiljada žrtava, krvožedno mučenih, s kojih je živim skidana koža, kojima je prosipana utroba, koje su vešali i sekli im glave ili ih komadali, to je bilans njihovog čudovišnog divljaštva. Ovi divljaci su imali drskost da se proglase "dobrim katolicima". Teško će, bez sumnje, biti da se objasni pomama koja je suviše veliki broj katoličkih sveštenika a naročito kaluđera Hrvata nagnala da postanu aktivne ubice i saučesnici tih čudovišta. Nijedna civilizovana nacija nikad nije naoružane bandite pridružila misionarima zaduženim za širenje katoličkog hrišćanstva, čak ni kod ljudoždera crne Afrike i Polinezije.

Trebalo je dakle da čekamo ustašku eru da bi istoričar s bolom otkrio sveštenike prerušene u najobičnije koljače" (Erv Lauriere, "Ubice u Božje Ime" strana.13-14)

Молим администраторе сајта да уклоне овај измет и све фекалије које је овај стовор (пошто човек није) овде оставио уклоните и не дозволите да више икад постави нити један коментар на овом порталу. Хвала. фекалије и измет не би требало бити тешко уклонити само треба да се пусти вода. усташо ајде врати се у чмар из ког си испао на дан кад мислиш да си се родио. иди величај вашу славну кољачку прошлост негде друго овде сви знају ко сте и шта сте. и наравно за курац спремни будите и даље