Advokati: Velikosrpski lobi kriv za Šimunićevu kaznu

Nikad neće da se pokaju, nego sve dublje tonu.

Dobio je malu kaznu treba mu povecati za makar jos 6 PUTA.

Ustaša on, ustaše advokati. Sve im je "velikosrpska politika". Žalbe na Tomsonovo pohvalno pjevanje o klanicama, Staroj Gradišci i Jasenovcu, vjerovatno je isto tako "velikosrpski lobi".

Nasem Covicu su oduzeli medalju na evropskom plivackom prvenstvu jer je imao majicu Kosovo je Srbia Znaci po njima nije smio tu istinu izraziti. Ovde se radi o fasistickim postupcima i sad im kriv jos srpski lobi sto je on kaznjen. Boze me sacuvaj od ovih bolesnika. Ovog fasistu i druge njemu slicne trebalo je zauvijek iskljuciti iz sporta a ne samo 10 utakmica neigranja.

Po ovim bestijalnim i patoloskim lazovcinama jedini Srbi koji ne vode velikosrpsku politiku su oni pobijeni od ustaskog noza. To su jedini dobri Srbi za ova vatikanska cudovista. A da je danasnji zapadni svet i njegovi instrumenti poput FIFA i za trenutak imao pro-srpski stav, tzv Hrvatska drzava bi bila izopstena iz svih postojecih medjunarodnih sportskih i kulturnih manifestacija jer ona predstavlja upravo suprotno od kulture i sporta u svakom pogledu. Naprotiv, koliko se ja secam, taj fasistoidni deo sveta je to upravo ucinio pravoslavnim Srbima kada nisu hteli da idu kao ovce na klanje ustaskim kasapima kao sto su to cinili u Dr.sv.ratu. Ne zamerite ako gresim.

Hrvatska masta je beskrajna kao svemir.

Чуди ме да ви одговарате овим јадним и уништеним бедницима; такве је најбоље игнорисати. Није лако њима, знају да су Срби, а то несмеју рећи. Они су за жалити. Ево једна кратка прича, коју кад год неком причам, ја се заплачем: Била је нека дискусија око проблема у Хрватској за време ове задње несреће; Једна наша српкиња је учествовала у дискусији и наједно ју је напала њена колегиница за коју није знала да је Хрватица: ви сте ми убили два брата рекла јој је, ви сте убице; на то јој је српкиња одговорила: и ви сте мени убили два брата, па нећемо се сада нас две свадити. Разишле су се, и после кратког времена а "хрватица" је дошла и рекла српкињи: да ли могу са вама разговарати?

Српкиња ју је прихватила као своју и "хрватица" јој је рекла: госпођо, ја незнам да ли сам Хрватица или Српкиња?! Сећам се као мала, кад смо бегали да је мој отац понео две иконе; Светог Саву и Свету Петку, па се питам стално ко сам а, незнам како бих то дознала. Српкиња јој одговорила: немојте то сад питати јер би могли да настрадате. Сачекајте да се ситуација мало смири. И. тако су се растале као пријатељице. Даље незнам шта је било, али и сад ми сузе иду на очи.