Koštunica: 'Ajmo na referendum o članstvu u EU

Kad bi raspisali referendum, izgubili bi JEDINI argument koji ih držai na "vlasti"... Sve što rade - rade sa objašnjenjem da "tako traži eU?" Skoro SVI (osim DVERI) bi izgubili razlog postojanja na polit. sceni... ?? A to ne biva...

Vojo povedi revoluciju,Srbija nema vremena da ceka.

Da bi se rezim naterao na raspisivanje referenduma potreban je snazan pritisak Rusije, a da li je Rusija spremna na to najbolje znaju patriotske organizacije i stranke.Znam samo da je izdajnicki rezim protiv referenduma a ima snaznu podrsku Amerike i fasisticke EU.

Treba tražiti referendum, a ako ga ne daju izaći na ulice i tražiti ga, ali i otkazati sve državi - bojkot plaćanja poreza i svega. Kao što nas parama tjeraju, tako i mi njih na poslušnost jer treba da služe narodu a ne stranim zemljama, korporacijama, lobijima... Samo uraditi zamjenu mjesta sabiraka - da podsjetimo manjinu na vrhu da NAROD vlada, a oni treba da sprovode narodnu volju. Nije narodna volja DAJ GLAS pa da radim sve i svašta po volji poslije, nego je DAJ GLAS ZA ISPUNJENJE OBEĆANJA. Ovako gadovi samo ispaljuju narod. To se mora mijenjati pod hitno.

Ne zna pusti Srbin sta hoce.Jedni bi neutralnost,drugi sa Rusijom,treci sa Evropskom unijom,cetvrti bi da sede na par stolica odjednom. Mi smo smesni skroz,pa nas niko i ne uzima za ozbiljno. A gospodin neobavesteni pokusava da se izvuce iz Politicke Penzije. Jer ne verujem da ce ikada vise taj DSS preci tih 5 %

Sad da stane pametan covek i da pita samo jedno pitanje DR. Kostunicu, sa kojom idejom si 2000 - te godine postao predsednik SR Jugoslavije i sa kojim si idejama u dva navrata bio predsednik Vlade Srbije? Koga si i zasto 8 godina tucao u zdrav mozak? Pa sta smo mi teletabisi? Malo ce mo u Evropu, pa malo sa Rusima, pa ajde malo da zekimo raju pa da se latimo NEUTRALNOSTI. Alo koja usijana glava moze da proda celu Srbiju i na kraju kaze ajde da budemo neutralni da glumimo neutralnost. Cime? Javnih kuhinjama, ili sa onim fabrickim pogonima, privredom i poljuprivredom koju je Kostunica uzigo do nivoa jedne Svajcarske. Ovo nebi izreko neko ko se nalazi na psihijatriji, a najmanje vodeci politica

Pred kraj 2009. godine, na jednom sastanku u američkoj ambasadi u Berlinu, požalio se svojim kolegama visoki službenik nemačkog ministarstva inostranih poslova, Mihael Fluger, da srpski zvaničnici šire utisak da je prijem Srbije u EU moguć već za tri-četiri godine. Ova informacija pretvorena je u tajnu diplomatsku depešu, ali je kasnije postala javno dostupna širom sveta zahvaljujući sajtu Džulijana Asanža (Wikileaks), pod oznakom 09Berlin1556, uz oznaku "Poverljivo".Takođe u Berlinu, 15. novembra 2009. godine, nemačka kancelarka Angela Merkel upozorava Borisa Tadića da ovakve glasine više ne širi ni on ni njegova "lokalna propaganda"!

Srbija neće ući u Evropsku uniju ni pod kakvim okolnostima, sve dok ne prizna postojanje Kosova kao zasebne države, dok ne uđe u NATO pakt i dok se državni kriminal u Srbiji ne bude potpuno iskorenio. Kratko, rečeno -nikad.Zašto ovo Tadić nikada nije javno saopštio građanima Srbije? Čemu uopšte teže savremeni vlastodršci u Srbiji? Zar nije dovoljno jasno i glasno rečeno iz svih centara evropske moći, da su srpski političari kriminalizovani, da je Srbija kao država još nedefinisana i da kao takva ne može nigde dok svoje unutrašnje stvari ne sredi? Ali, i Borisu Tadiću i onima pre njega, kao i sadašnjim vladarima, pred očima su samo fondovi i pljačka. Predpristupni, pristupni, svejedno.

U Briselu su već odavno, o trošku građana Srbije instalirani razni vladini i nevladini predstavnici, koji se bave mešetarenjem, korupcijom, koji iznajmljuju preskupe kancelarije i određuju sebi astronomske plate. Ova banda već sada određuje pravila igre, ko će i pod kojim uslovima dobiti evropske kredite, pomoć, donacije ili slično. Na njihovu nesreću, tih sredstava nema ni blizu onoliko koliko su navikli da pljačkaju iz budžeta sopstvene države.U zemljama Balkana koje se već nalaze u Evropskoj uniji, ekonomsko stanje je gore nego ikada u novijoj istoriji.

Samo u susednoj Hrvatskoj, brojka nezaposlenih dosegla je gotovo 400.000, pad BDP-a je nezaustavljiv, industrijska proizvodnja pada svakog meseca, potrošnja je sve manja, spoljni dug i je dalje "stabilan" (150 milijardi dolara!) novih investicija nema niti će ih biti tako skoro, jer je Hrvatska za velike investitore neprivlačna, skupa i komplikovana zemlja. Poslenjih meseci, stanje je takvo da su mogući i građanski nemiri u slučaju da se neko čudo ne desi i spreči očiglednu katastrofu koja je usledila ulaskom u Evropsku uniju.

U susednoj Bugarskoj, koja je ušla u Evropsku uniju "preko reda", zahvaljujući haosu koji je devedesetih trajao na prostoru bivše Jugoslavije, stanje je već godinama loše, prosek plata nije veći od 300 evra, domaće investicije u Bugarskoj u posljednje tri godine smanjene su za skoro 100 odsto, a stranih kao da i nema. Bugarska je ulaskom u Evropsku uniju za tri godine pala za 20 mesta na svetskoj listi konkurentne sposobnosti, a dans je znatno niže nego što je ikada bila.

Rumunija je sinonim masovne bede, prosek plata još niži nego u Bugarskoj, a stanje sa ekonomskom emigracijom (odlaskom iz zemlje) takvo da ova punopravna članica EU nije nigde dobrodošla. Tačnije, njeni građani su danas evrospki problem broj jedan!Zašto je, nakon ovakvih saznanja, za Srbiju na ovom delu Balkana, tako neophodno potrebno da traži članstvo u zajednici gde je niko ne želi, niti joj se raduje? Srbija je danas dobra samo za one koji hoće da izvoze u Rusiju. Samo dva od deset srpskih preduzeća koja rade sa Rusijom, zaista i jesu u vlasništvu građana Srbije.

Sve ostalo su stranci iz zemalja Evropske unije (ponajviše Austrije, Slovenije, Hrvatske, Italije i Grčke) koji su registrovali svoja preduzeća u Srbiji, jer je Srbija zemlja koja ima statust najpovlašćenije nacije u trgovini sa Rusijom. Zašto Srbija u punom kapacitetu ne koristi ovu pogodnost? Opet je odgovor isti-zbog ideje približavanja Evropskoj uniji! U ovoj šizofrenoj situaciji, gde privrednici iz nabrojanih zemalaj članica EU beže iz nje, a Srbija ka njoj žuri po cenu života, gubitnici su građani Srbije. Njima, njihovoj deci i unucima, ovakva politika može da donese samo dugoročnu, generacijsku nesreću.