"Srbija će nastojati da vrati i kralja Petra II"

U emigraciji je malo pokazivao interesovanja za politiku i uopste buducnost svoje okupirane zemlje. Njegova skandalozna namera da se zeni u sred rata, kritikovana je sa vise strana, ali njegovo drzanje je opisano kao razmazeno i potpuno nedoraslo polozaju i funkciji koju je zauzimao. Mladi kralj nije bio omalovazavan samo od strane partizana i okupatora, vec i od saveznika. Medjutim, posle njegove odluke, doduse pod pritiskom donete, da pozove svoj narod da stane pod komandu marsala Tita i da se svi pridruze partizanima, njegova istorijska uloga je kompromitovana i u krugovima onih koji su ga obozavali - Jugoslovenske vojske u otadzbini.

Zvonimir Vuckovic, cuveni Drazin komandant 1. ravnogorskog korpusa, koji je uspeo da krajem rata emigrira na Zapad, nasao se, kao i mnogi njegovi saborci u Francuskoj. covek je u svojim memoarima opisao situaciju u kojoj vecina cetnicke emigracije sastavlja kraj s krajem, konobarisuci, cisteci klozete, radeci najteze poslove, dok mladi kralj i njegova kamarila sa delom jugoslovenskih bogatasa vodi prilicno komotan zivot u najskupljim hotelima Pariza, ne izbijajuci sa koktela i pijanki. Tragicna licnost naseg poslednjeg i nesrecnog kralja moze, donekle, sagledati i u memoarima koje je on licno napisao i naslovio "Zivot jednog kralja". U njima vidimo njegovu rodoljubivu stranu.