Srpski istoričar na HTV: Hrvati su primitivci, Vukovar je srpski, Hrvatska prisvaja tuđe...

Добро, али није лепо рећи да су Хрвати примитивци. То је непотребна и ружна провокација. Ни ја не бих волела да видим Хрвата како у српској емисији изјављује да су Срби примитивци.

NISTE u pravu!!! Odavno nas Hrvati smatraju primitivcima i Ciganima! To sam i sama dozivela na ekskurziji davne 1968. godine, kada su nas ovim pogrdnim recima nazivali i pljuvali, a bili smo jos u Titovoj YU i bili smo mladi, 19-20 godina! NISTA se od tada NIJE PROMENILO!!! Hrvati su najveci srbomrsci i ne stide se toga!!! MI Srbi smo uvek mogli sa njima, ali ONI sa NAMA NISU! Zasto? Pa neka sami daju odgovor!

Само сам хтела рећи да један озбиљан човек не треба себи да дозволи да на телевизији тако говори. Сви ми имамо неко своје мишљење, неки позитивно а неки негативно. И све се то јавно може рећи мало боље упаковано, да не звучи као провокација и лично мишљење, него као чињеница. Просто да не звучи пристрасно, а да има исто значење.

Није лепо али је истом мером...

Наравно да није лепо, али је истинито.

Све истина.

Мало је оваквих... поштених и искрених.

VALA AKO IM JE REKAO DIREKTNO U OCI I TO PRAVU ISTINU BRAVO !!!!

Prvi koji je im sasuo javno u brk bio je (mislim da se prezivao Vještica) poslanik SDS-a kad im je na jednom od prvih Saborskih zasedanja sa govornice rekao: Svi ste vi ovde ustaše!

separatisticke snage i protiv njih na Vukovar je poslalo nadmocnu vojsku. Bitka je trajala mesecima, a šacica hrvatskih vojnika je opstajala u Vukovaru. Apsolutna nadmoc jugoslovenske vojske na kopnu i u vazduhu prouzrokovala je samo rušenje stambenih zgrada, a da to nije ozbiljnije nanosilo štetu hrvatskim vojnicima. Oni su bili u podrumima, podzemnim prostorijama ili bunkerima. Ovu bitku je hrvatsko rukovodstvo iskoristilo za propagandu protiv Jugoslavije, srpskog naroda i Republike Srpske Krajine. Svetsko javno mnjenje je obmanuto da su Hrvati i hrvatska država žrtve, a Srbi i Jugoslavija agresori i dželati. U takvoj atmosferi, Hrvatska je, na miru, i kradomice od tog svetskog javnog

mnjenja, prognala celokupno srpsko stanovništvo iz velikog dela Zapadne Slavonije. Za to necasno delo, Hrvatskoj je pogodovala oružana bitka oko Vukovara i danas, sa vremenske distance, vidimo da je ona toliko trajala koliko je to Hrvatskoj bilo potrebno. A jugoslovenska armija je obavila razaranje grada u razmerama koje su bile bogomdane za uverljiviju protivsrpsku propagandu. Ocigledno, srpski politicari su upali u pripremljenu klopku oko Vukovara, a uveravali su da mudro ucestvuju u istorijskim dogadajima, braneci narod i državu. A sve je bilo suprotno. Srpskim neprijateljima su podastrli tepih pobednika, preko kojeg su, ti neprijatelji, prošetali, kobajagi, kao pravednici.

Kad je, konacno krajem 1991, Jugoslovenska narodna armija oslobodila Vukovar, sa vecinskim srpskim stanovništvom, Hrvatska je pocela s paklenom propagandom protiv Jugoslavije, srpskog naroda i Republike Srpske Krajine. U toj propagandi, nije bilo moguce razaznati da su Srbi iz opština Slavonske Požege, Virovitice, Daruvara i drugih proterani bez izuzetka - u sredstvima javnog informisanja opstajao je samo, od Srba, uništeni Vukovar i tamo formirana "necivilizovana" Republika Srpska Krajina. Vlada Republike Srspke Krajine je pokušala da se suprostavi ovoj propagandi i satanizovanju Srba. Obratila se komandi Jugoslovenske narodne armije da joj se dostavi nacionalni sastav jedinica JNA na

Vukovaru, u kojima je bilo i Slovenaca, i Hrvata, i Makedonaca, i Albanaca i muslimana - da bi se videlo da Vukovar nisu oslobadali samo srpski vojnici, kako je to propaganda predstavljala. No, iz Ministarstva odbrane Jugoslavije nisu želeli da u Knin pošalju ovakve podatke. Rukovodstvo Srbije i Jugoslavije, takode, nije imali sluha za ovakve zahteve iz Republike Srpske Krajine. Pokušano je ove podatke dobiti preko kabinete Slobodana Miloševica, ali i to je bilo bezuspešno. Tako je medijski rat gubljen lakše nego što je to bilo realno, jer srpske vode u Beogradu i Podgorici nisu umele da iskoriste, u pravim trenucima, raspoložive podatke. Te propuste (ako nisu bile namere), Vlada u Kninu je

pokušavala ispraviti i suprostaviti se brižljivo vodenoj hrvatskoj protivsprskoj propagandi. Naravno, nije to mogla uspešno ciniti i zbog ovakvog uskracivanja saradnje u Beogradu i Podgorici, jer je glas iz Knina slabije prodirao u javnost i medunarodne organizacije, nego što bi to bio slucaj sa glasam iz Beograda. Tako je iz usamljenog Knina, u svrhu medijskog rata, Ministarstvo za inostrane poslove Republike Srpske Krajine uputilo notu svim ambasadama u Beogradu, u kojoj je ukazalo na zakulisanu igru i zablude vezane za Bitku na Vukovaru. Nota je usledila nakon ukljucivanja u antisrpsku propagandu, na recenim iskonstruisanim dogadajima oko Vukovara, americkog ambasadora u Hrvaskoj.

Razaranje Vukovara je usledilo posle dugotrajne bitke izmedu hrvatske vojske i jedinica Jugoslovenske narodne armije. Borbe su bile oko Vukovara i u samom Vukovaru i da je želela, Jugoslovenska narodna armija je mogla za nekoliko dana, bez rušenja, da ga oslobodi. Tada, izmedu Vukovara i Zagreba nije bilo hrvatske armije, koja bi mogla da se suprostavi Jugoslovenskoj narodnoj armiji više od nekoliko casova. Zašto je JNA ostala oko Vukovara i rušila zgradu po zgradu i nije obavila njegovo potpuno opkoljavanje? Tako je želeo general Franjo Tudman. U to vreme je hrvatska policija etnicki ocistila od Srba Zapadnu Slavoniju, u kojoj je živelo 65% Srba u 193 naselja. Racunajuci s tim da je u tom

kraju živelo dosta Madara, Slovaka i drugih naroda, broj Hrvata u ovom kraju bio je manji od 30%. Da je prošla Vukovar, Jugoslovenska narodna armija je mogla u Zapadnoj Slavoniji spreciti ovo etnicko cišcenje i vec prognane Srbe vratiti kucama. U tom slucaju, ni secionisticka vlada u Hrvatskoj ne bi moglo organizovati vlast u toj oblasti, u neposrednoj blizini Zagreba i bilo bi joj onemoguceno uspostavljanje ciste etnicke hrvatske države. Zbog toga je general Tudman tražio da se Jugoslovenska narodna armija zadrži kod grada Vukovara, sve dok ne bude Zapadna Slavonija ocišcena od Srba. Takav zahtev Tudman je mogao lako ostvariti, jer su 1991. godine u jugoslovenskom rukovodstvu bili,

uglavnom, Hrvati: 1) Predsednik Predsedništva SFR Jugoslavije Stipe Mesic (dana predsednik hrvatskog parlamenta), 2) Predsednik Vlade Ante Markovic, 3) ministar inostranih poslova Budimir Loncar, 4) nacelnik Službe bezbednosti Zdravko Mustac (danas visoki funkcioner u Hrvatskoj). U Jugoslovenskoj narodnoj armiji bili su najviši komandanti pripadnici nesrpskih naroda: 1) Veljko Kadijevic, Hrvat, ministar odbrane, 2) Stane Brovet, Slovenac, zamenik ministra odbrane, 3) Zvonko Jurjevic, Hrvat, komandant ratne aviacije, 4) Aleksandar Spirovski, Makedonac, komandant Prve armije, koja je napadala Vukovar. I njegov zamenik bio je Hrvat.

A evo jos nesto, ali o poreklu Hrvata: Čuveni filolog Pavel Jozef Šafarik je tvrdio da reč Hrvat znači brđanina, goranina, odnosno planinca, a u etnografskom smislu znači jedno od srpskih plemena. I u češkoj hronici viteza Dalimila, pisanoj pre više od 700 godina se doslovno kaže da u srpskom jeziku i narodu postoji jedna zemlja koja se zove Hrvati. Da su Hrvati u stvari etnolingvistički Srbi potvrđuje i hrvatski povijesničar V. Kljajić u svom delu Seoba Hrvata pišući da se jedan deo Srba nazivao Goranima ili Hrvatima. Nemac Difenbah u svom delu Völkerkunde Europas je izričit tvrdeći da po jeziku i poreklu pripadaju srpskom narodu plemena Hrvata i Slovenaca, koji su se podvojili narečjem i

i političkom geografijom. Isto mišljenje su sa Difenbahom delili i Nemci Laufer, Manes, Majkener, Biderman, Dimler i Engel. Francuski pisac Kamilo Drajfus doslovno veli da Austrija ima pod sobom Hrvate, koji su jezikom i poreklom Srbi. Isto tako veliki ruski istoričar Nikola Durnovo kaže da milioni Srba primivši katoličanstvo pretvoriše se u Hrvate. U Ruskom straniku opisujući grad Zagreb nazvao ga je prestonicom pokatoličenog Srpstva. U varšavskom dnevniku ruskog generala Gurka iz 1880. g. piše da Rusija nikada neće pristati na istorijsko nasilje, da se stvori, odvojeno od srpskog naroda hrvatska katolička kraljevina, gde živi srpski pokatoličeni narod.

Sve u svemu, što se tiče porekla Hrvata, gore navedeni autori su smatrali, manje više, da ime Horvat, Hrvat ili Harvat se pojavljuje po prvi put u VI.-om stoleću naše ere i prvobitno se to ime izgovaralo Hrbat/Hrbati i nije označavalo poseban narod, već su se Hrbatima nazivali oni Srbi koji su stanovali po planinskim hrbatima ili grebenima. Po tim planinskim Srbima – Hrbatima su i Karpati dobili ime, gde su oni živeli i gde im je bila prvobitna postojbina.

Imao bih u wordu jos jedan poveci fajl o Hrvatima kao srpskom plemenu, ali nije za komentare u Vestima...

A evo i ovo http://www.youtube.com/watch?v=7VW_OVFuyQ4&feature=player_embedded

Ako je neko slusao zavrsnu rec gospodina Vojislava Seselja ( cak i pored brojne literature koja postoji o tom pitanju ), nema vise nikakve dileme, cinjenice o kojima ja govorim, dakle, srpsko poreklo Hrvata su zaista istorijske cinjenice...hteli mi to ili ne hteli. Hrvati mogu samo da se stide sto ne znaju kog su porekla? Jadno je to za jedan narod, a i ne obecava dugotrajnost i vitalnost nacije...