Izgladneli vuci nadomak Kruševca!

Човек је човеку вук икад хладнија зима, на пашњацима криза Око једне ситне овце има и по пет пастира Свима тужна виолина у цревима празним свира Скитам,цимам, кидам пет пут више него икад Шта ћеш кад се мора да претрчим седам гора И пречучим седам зора у опсади седам поља Да бих донео у зубима вучјим кост и кожу Оним које љубим ја кући посну гозбу Захвалан сам Богу за јазбину милу своју У њој сваки додир њушком, сву крзна топлоту То је све што ја хоћу али мира нема злодух Прогони ме ноћу, сачмом пуни патрону Ту је и лешинар који вреба да ли дремам Да би дошао до плена, чисте душе мога штенца Па одавно немам одмора, зрно поверења Ако склопим једно око, знај друго будно гледа...

Изгладнели вуци надомак Крушевца, а изгладнели народ у Крушевцу.

Nadam se da nece lovci da ih potamane ja bi ih pustio na dedinje