Đelić: Nećemo uneti konflikt u EU

PADA VLADA 9 .12. pa se spremaju G O T O V I S U

Moze se lako desiti da eu dodeli kandidaturu Srbiji,mrtvo slovo na papiru, da bi pomogla zutima da ostanu na vlasti i dovrse razbijanje Srbije, i da imaju razloga da i dalje ponizavaju i ucenjuju Srbiju navodnim clanstvom koje ih ceka.

''za razliku od EZ koja je ipak bila jedna vrsta ugovorne konfederacije suverenih i demokratskih država, EU je danas skupa i krajnje birokratizovana superdržava. U njoj postoji samo privid demokratije, dok narasle birokratizovane strukture sistematski potkopavaju nacionalnu suverenost i samobitnost. Ne samo da se sve glavne odluke u EU donose u Briselu, već ih donose tela koja su nisu demokratski izabrana, a čak se 70 posto odluka donosi na zatvorenim sednicama. I sama Evropska komisija, koja ima funkciju vlade EU, zaseda iza zatvorenih vrata, a sa tih sastanaka nema zvanične dokumentacije, niti ono o čemu se tamo razgovara može biti izloženo javnoj raspravi[9].''

''gotovo čitava ekonomska politika EU prema kandidatima za članstvo sastoji se samo u tome da se maksimalno podstakne uvoz robe iz EU i preuzmu najprofitabilnija domaća preduzeća, a da domaća država razliku između sve većeg uvoza i sve manjeg izvoza pokriva zaduženjima u inostranstvu. Zbog takve politike, recimo, Poljska, koja je 1991. imala spoljnotrgovinski suficit 2 milijarde dolara, do 2000. godine je došla do deficita od 13 milijardi dolara. A Mađarska, koja je 1990. imala suficit od 350 miliona, do 2000. godine je došla do deficita od 2 milijarde dolara. Poljska, Češka i Mađarska, zemlje koje se slave kao lideri evro-tranzicije, danas su među najzaduženijim zemljama Evrope...''

''...A Mađarska, koja je 1990. imala suficit od 350 miliona, do 2000. godine je došla do deficita od 2 milijarde dolara. Poljska, Češka i Mađarska, zemlje koje se slave kao lideri evro-tranzicije, danas su među najzaduženijim zemljama Evrope. Samo mađarski dug iznosi 62 milijarde evra[15]...''

''treba razobličiti i mit o „stranim investicijama“. Po tom mitu, privredi neke tranzicione zemlje je bolje što ima više stranih investicija. Međutim, u zemljama kandidatima, strane investicije su po pravilu akvizicije, tj. kupovina već postojećih preduzeća po izuzetno povoljnim cenama. Tako preuzeto preduzeće zatim biva surovo istrgnuto iz mreže nacionalne privrede i integrisano u neku multinacionalku. Ono više ne daje posao privredi oko sebe. Rezultat je sistematsko slabljenje nacionalne ekonomije. Nacionalna država sada služi samo tome da uzima kredite kako bi domaće stanovništvo imalo kakvu-takvu kupovnu moć i moglo da troši stranu robu.''

''Takođe je mit da ulazak u EU znači zaustavljanje iseljavanja obrazovane i mlađe radne snage, jer se sad može naći posao i kod kuće. Naprotiv, priključenje neke istočnoevropske zemlje EU po pravilu je do sada povlačilo još masovniju emigraciju. Samo iz Poljske je, nakon ulaska ove zemlje u EU 2004, emigriralo oko dva miliona ljudi, iz Bugarske milion, a iz Rumunije dva miliona radno sposobnih ljudi. ''

''Mit je i da proces pristupanja EU podrazumeva dobijanje gomile novca iz evropskih fondova. Pomoć iz EU je namenjena prvenstveno jačanju „prijateljskih“ institucija, medija i organizacija, a kada je reč o privredi, najveći deo EU pomoći zapravo na kraju završi na računima evropskih firmi. Tako je, recimo, iz programa FAR najviše sredstava otišlo za logističku podršku investicijama Folksvagena u Češkoj i Fijata u Poljskoj. Za most preko Ade Ciganlije Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dala je Srbiji kredit, ali uz uslov da izvođač mora da ima obrt od 200 miliona evra u poslednjih pet godina. Time su sve srpske firme diskvalifikovane, a posao je dobila austrijska firma Por.''

Pare koje dobijamo iz EU u osnovi se tamo i vraćaju, a te kredite će morati da vraćaju buduće generacije. '' i u samoj Srbiji, Brisel i Vašington finansijski, medijski i institucionalno podstiču zloćudni antibalkanizam i huškački antirusizam, pa i specifični antisrbizam tzv. druge Srbije. To su sve samo endemske varijante istog „evrorasizma“, koji vodi uništenju dosadašnjeg kulturnog i verskog identiteta u Srbiji, i do njegove zamene nekakvim „instant-identitetom“.''

''Reč je o stvaranju društva-mase, bez boje i ukusa, društva evro-potrošača, evro-mediokriteta, kojima vladaju beskrajno bogate i otuđene evro-elite. Nasuprot idealu Evrope, kao federacije otvorenih nacija, kao ekumene slobodnih i prosvećenih naroda, sa samosvojnim kulturama koje se međusobno prožimaju, stoji realnost birokratizovane super-države, sastavljene, na jednoj strani, od briselske birokratije, a na drugoj od miliona lokalnih podanika sa mozgovima stegnutim u mengele političke korektnosti. Takva „Evropa“ podrazumeva slobodu samo za kapital i radnu snagu, a ne za kulture i uverenja; takva „Evropa“ jeste samo tržnica robova i novca...''

svaka tebi cast,na ovome;ko ima malo mozga razumece na mnogaja ljeta Srbine

Хвала, Брате. Да си ми жив, здрав и оштар, као и до сада. Живели!