Region u dužničkom ropstvu (4): Beba sa kreditom
Ukupna zaduženost građana BiH, prema podacima nadležnih institucija, krajem prošle godine iznosila je 6,8 milijardi maraka (oko 3,5 milijarde evra). Prema nezvaničnim procenama, pošto popis stanovništva još nije sproveden, svaki građanin BiH, što uključuje i svaku novorođenu bebu, praktično je dužan oko 850 evra!
Čak 70 odsto kredita koristi se za puko preživljavanje ili vraćanje starih kredita. Građani dižu kredite da bi opremili decu za školu, kupili drva za ogrev ili spremili zimnicu. Najveći broj kredita spada u kategoriju nenamenskih, a banke se već godinama suočavaju s ogromnim problemom građana koji kredite ne vraćaju.
To otvara problem druge vrste koji preti da postane nerešiv jer se sve više žiranata suočava sa činjenicom da mora vraćati kredite dužnika kojima su bili garanti za podizanje novca. Prema podacima udruženja za zaštitu žiranata u Republici Srpskoj, samo u prošloj godini jamci kredita su vratili oko 12,5 miliona evra.
Kreditom protiv krizeKad je u pitanju zaduženost u Republici Srpskoj po glavi stanovnika, ona je nešto manja od one na nivou cele BiH. Naime, svaki građanin ovog entiteta dužan je tačno 1.532 marke. Ukupna zaduženosti iznosi 2,19 milijardi maraka. Prema podacima Agencije za bankarstvo RS, zaduženost po glavi stanovnika na kraju 2009. godine bila 1.393 marke, što dovoljno govori o trendu sve masovnijeg uzimanja kredita.
|
Marija M. iz Banjaluke ima platu oko 300 evra. Ova samohrana majka odgaja dvoje dece koja pohađaju osnovnu školu. Svake godine u avgustu joj padne mrak na oči jer su troškovi opremanja dva školarca ogromni.
- Od svoje plate ne mogu da platim ni knjige, ni beležnice, ni svu drugu opremu za školu. Zato sam prinuđena da dignem kredit. Problem je što se ista situacija dogodi pred zimu kad treba nabaviti drva. I tako kredit za kreditom, postala sam rob banaka - priča Marija.
Direktor Ekonomskog instituta u Bijeljini Aleksa Milojević smatra da zaduženost u BiH dostiže tačku usijanja, upravo zbog toga što građani mahom dižu kredite za tekuću potrošnju i servisiranje dugova.
- Mnogo je onih koji ne mogu da se izbore s ratama starih kredita, pa dižu nove i tako izbegavaju plenidbu stvari. Problem je što nivo proizvodnje konstantno pada, a zaduženost građana i privrede raste. Radnici masovno ostaju bez posla, a preduzeća se gase, što ljude tera da se zadužuju, kako bi preživeli - reči su Alekse Milojevića.
Da sve bude mnogo interesantnije, veliki broj građana odlučuje da se zaduži i digne kredit da bi mogli da odu na - letovanje. Ekonomisti takav trend povezuju s našim mentalitetom i besmislenim željama da se bude isti kao komšija ili prijatelj koji sebi može da priušti razne vrste luksuza.
- Statistike pokazuju da se veliki broj građana odlučuje da digne kredit da bi otišli na more. I onda cele godine moraju da otplaćuju taj kredit što je dodatno opterećenje za kućne budžete. Retki su oni koji za takve namene štede jer mnogo je lakše dobiti kredit u banci nego taj iznos uštedeti preko cele godine - kaže u Udruženju potrošača RS.
