Nedelja 20. 10. 2019.
Washington
30
  • Chicago
    140
  • New York
    90
  • Belmont
    100
  • Atlanta
    110
  • Boston
    220
  • Firt
    120
  • Denver
    130
  • Detroit
    130
  • Dover
    140
  • Hartford
    110
  • Orlean
    110
  • Helena
    150
  • Ren
    80
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    120
  • Portland
    270
  • Salem
    160
  • Santa Fe
    90
  • Tampa
    250
  • Topeka
    140
0
Četvrtak 25.01.2018.
00:11
D. Đorđević - Vesti A

Naših prvih 25 godina (44): Otvorila kuću za sve vere

Vesna Štajner, rođena Nikolić, Vranjanka koja od 1989. godine živi u Nemačkoj, poznata je među izbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije kao žena koja na licu nosi ljudskost.

D.Đorđević
Majka svim Jugoslovenima: Vesna Štajner

Početkom 90-ih primila je prve izbeglice u svoju kuću u Nojsu i od tada postala sestra, majka i prijatelj nevoljnika, onih koji su tražili spas u izbeglištvu, a da nije marila za to koje su nacionalnosti

- Čim su izbeglice saznale da pomažem našim ljudima oko papira i svega ostalog, pred mojom radnjom za prodaju antikviteta u Nojsu bilo je uvek onih koji su čekali da mi otvore srce, ispričaju muku i zatraže pomoć. Pomagala sam im oko raznih poslova i problema koje je trebalo rešiti u opštini ili sudu. I nikad nikome nisam uzela ni centa, jer sam uvidela da pomažući njima pomažem i sebi - počinje svoju ispovest ova plemenita žena.

D.Đorđević
Izbeglička porodica Lenhart

Izbeglice u kontejnerima

Te 1989. godine otišla je u Nemačku na dve nedelje kod prijatelja. Pre toga u Beogradu je studirala Višu informatičku školu, pa je počela da se raspituje da li je moguće nastaviti takvu vrstu škole u Nemačkoj.

Dobila je potvrdan odgovor, upisala se i počela da se druži sa Nemcima, uglavnom studentima.

- Tu sam, u jednoj omiljenoj diskoteci, upoznala i budućeg supruga Jirgena Štajnera - kazuje Vesna.

- Odlučili smo da živimo u malom gradu Nojsu, koji samo reka Rajna deli od Diseldorfa. Jirgen je imao fabriku za reparaciju i dalju distribuciju polovnog nameštaja, a ja sam u centru grada otvorila prodavnicu antikviteta. Ubrzo, 1992. godine, dobili smo sina Aleksandra...

U to vreme krenuli su ratovi u Jugoslaviji, koja je za nju, uprkos svemu, bila jedina domovina, pa je za njom i otplakala.

I u Nojs su počele da pristižu prve izbeglice, prvo iz Hrvatske, pa potom iz Bosne. Dok se porađala, u bolnici je upoznala medicinsku sestru Mandicu, poreklom iz Hrvatske, koja ju je pitala da li želi da pomogne ljudima koji dolaze iz Jugoslavije da se snađu.

- U Nojsu su počeli da grade hajmove, stanove-kontejnere za izbeglice, kojih je iz dana u dan bilo sve više. Iako su to bile prostorije od samo osam kvadrata, u njima je katkad živelo i po šest članova porodice. A da se moj rad i pomoć tu ne završi, doprinela je jedna žena, Hrvatica, koja se porodila u bolnici i sa troje dece, suprugom i svekrvom trebalo je da živi u tom kontejneru. Ja sam im, prvo, sredila sve potrebne papire, a potom ih, pošto nisu ništa imali, snabdela nameštajem, odećom i obućom, potrepštinama za bebu i odnela im u taj stan-kontejner...

Vesnu je, međutim, u tom sirotinjskom izbegličkom naselju čekalo veliko iznenađenje: ljudi svih nacionalnosti dočekali su je sa - velikom tortom. Bilo je suza i poljubaca i zahvaljivanja do neba.

Od tog dana njena antikvarnica je postala centar okupljanja svih novopristiglih u Nojs, a svih pet zaposlenih u njenoj radnji bili su izbeglice - bilo i Srba, i Muslimana i Hrvata, i svi su se lepo slagali, poštovali i družili.

U njenom okruženju živeo je i radio iseljenik Vehbo Šipkar, Musliman iz Crne Gore, čija je porodica bila u Peći.

I njih je uspela da dovede u Nojs. Naravno, sređivanje papira i svega ostalog bio je njena briga.

Već tada su je svi znali u opštini, posebno oni zaduženi za izbeglice, i obostrana saradnja je bila izuzetno uspešna. Vesna se sa Jigrenom u međuvremenu razvela, ali su nastavili da održavaju korektne odnose.

D.Đorđević
Dušan Đorđević

Dečji crteži rekli sve

Ponovo se udala, ovog puta za Vranjanca, Novicu, sa kojim je izrodila sina Marka i ćerku Jelenu.

Žive u Nojsu, u slozi, a sve češće dolaze u Vranje. Naravno, i sin Aleksandar živi sa njima.

- Bombardovanje 1999. godine, ta četiri meseca, jedva sam nekako preživela. Sećam se tog 24. marta kada su poleteli avioni za Srbiju, okretala sam nasumice telefon ne bi li dobila nekog u Vranju. Aleksandar se tada nije odvajao od mene. Uskoro su me pozvali u školu da me pitaju zašto je moje dete, čiji je otac Nemac, nacrtalo most, na njemu tenk koji gađa avion, koji je u plamenu, a ima nemačke ratne oznake...

- U međuvremenu sam upoznala Vranjanke, sestre Sunčicu, Dušku i Ružicu Vojinović, koje žive u Ahenu i koje se bave humanitarnim radom. Sunčica je i predsednik srpskog kluba "Vuk Karadžić" u Ahenu i vrlo je aktivna. Priključila sam im se, pomažemo deci naših ljudi koji žive u teškim uslovima i u Nemačkoj i u domovini. Nameravamo da tu pomoć matici povećamo, da organizujemo skladišta gde ćemo smestiti nameštaj, odeću, namirnice, sve što je potrebno najugroženijima...

Nemac sa srcem Srbina

Ivan Branšteter je uspeo da pobegne iz Tuzle 1993, ali tamo su mu ostali žena, sin i ćerka. Ivan se, iako je po dedi nosio nemačko prezime, osećao Srbinom. Teško je podnosio razdvajanje od porodice, razboleo se, imao je problema sa jetrom, ali smo uspeli da mu sredimo lečenje.

Povratak u Sarajevo

Amira je bila jedna od mojih radnica. Uspeli smo da njenu sestru Beru izvučemo iz ratnog Sarajeva, a kad se rat završio ona je želela da je vratimo, jer je nostalgija bila jača od svega. Naravno, pomogli smo joj koliko se najviše moglo.

Odlučila sam da organizujem izvlačenje njegove porodice iz Tuzle. U antikvarnici sam postavila kutiju za priloge, na kojoj je pisalo:

- Za izbavljenje Branštetera." Sakupili smo dovoljno novca, pa sam mogla da angažujem jednog našeg Bošnjaka iz Štutgarta koji je krenuo kombijem za Tuzlu. Srećom, imao je dovoljno novca da potplati koga treba i izvuče Ivanovu porodicu. Svi naši izbegli ljudi, bez obzira na to ko su i šta su, izašli su da dočekaju Ivanove najbliže i da sa njim podele sreću i radost - seća se Vesna.

- Najviše izbeglica iz Bosne, kojima sam pomagala, bilo je iz regiona Tuzle i Bratunca - kaže Vesna.

- Recimo, Ljubinko Lenhard, Srbin iz Bosne, koji je uspeo da pobegne sa porodicom i odlučio da nastavi život u Nojsu, već 20 godina radi kod mene.

 

Sutra: Naših prvih 25 godina (45): Lažni oslobodioci doneli pustoš

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Od vas se očekuje da ostvarite neku zapaženu ulogu u poslovnim susretima. To što okolina veruje u vaše sposobnosti predstavlja dovoljan povod, da pružite svoj maksimum u onoj oblasti za koju imate najviše interesovanja ili afiniteta. Važno je da vas neko posmatra toplim pogledom i danas ćete biti zadovoljni.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2019 © - vesti online