Pune sudnice i prazna kasa
Srpski advokati juče su se, posle skoro četiri i po meseca obustave rada, vratili u sudnice, ali je posle njihove nagodbe sa Ministarstvom pravde ostalo više nejasnoća. Od neutvrđene odgovornosti za dugotrajnu paralizu pravosuđa, do gubitaka za državu, ali i građane koji još ne znaju i da li će biti korigovane nove cene notarskih usluga za ugovorne obaveze.
Koliko će se pravni zemljotres odraziti na svakodnevicu, govori gruba procena da je odloženo skoro 200.000 suđenja, pa će biti potrebno minimum dve godine za nadoknadu vremenskog zaostatka.
Ministar (ne)odgovoran
Nikola Selaković je, povodom zahteva advokata da podnese ostavku, rekao da je kao ministar u Vladi svakako podvrgnut i političkoj odgovornosti.
"Cenićemo kolika je moja direktna i lična odgovornost u svemu ovome. Poštovao sam zakon i ponašao sam se onako kako smatram da ministar treba", rekao je Selaković.
Na materijalne gubitke vezane samo za usluge javnih beležnika, posle dva meseca štrajka ukazalo je Srpsko advokatsko društvo, a njegov član, advokat Uroš Tešmanović, podseća da su zbog notara Drugi i Treći beogradski sud gubili više od 30 miliona dinara mesečno. On dodaje da gubitaka ima i dalje, jer notari posle novembarskih izmena zakona umesto 20, daju tek 30 odsto zarađenog državi.
- Koliko se manje sliva u budžet, ali i ostale gubitke treba da ustanovi Ministarstvo pravde, a to je pitanje i za Vrhovni savet sudstva i Vrhovni kasacioni sud - kaže Tešmanović za naš list i podseća da će se od 1. marta ugasiti i overe u sudovima, što umanjuje državne prihode.
Ministar pravde Nikola Selaković je ukazao da treba nadoknaditi propušteno, odnosno nastaviti suđenja, a to, prema njegovim rečima, neće biti ni lak, ni jednostavan proces.
- Samo zajedničkim delovanjem i sudija i tužilaca i advokata moći će da se nadoknadi sve što je odloženo - kazao je ministar, čiju su ostavku advokati uporno tražili, pa na kraju odustali.
Upitan da li je ranije moglo da se dođe do rešenje za prekid štrajka advokata, odgovorio je da veruje da bi do toga došlo ranije da je bilo moguće.
Posle četiri meseca tokom kojih krivično pravosuđe prvog stepena nije radilo, jasno je da predstoji puno posla, slaže se predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.
- Ne mogu se predmeti lomiti preko kolena. I za njih je potrebno vreme, kao za hleb koji ne može da se jede ako se peče pet minuta, već to mora da bude barem pola sata - kaže Boljevićeva za "Vesti". Ona objašnjava kako se u pravosuđu ne može raditi ni skraćeno, ni previše ubrzano.
Dragana Boljević kaže da je pre štrajka advokature u Izveštaju o napretku Srbije u 2014, EU konstatovala da nema suštinskog dijaloga resora pravde sa strukom, već se on odigrava forme radi.
- To ne važi samo za advokate i razgovore sa njima, već i sa sudijama i tužiocima - kazala je Boljevićeva, dodajući da su ove struke upozoravale na zakonodavstvo vezano za notare i pre njegovog usvajanja, ali da vlast to nije htela da čuje.
Advokat Sava Anđelković ističe da je nastala velika i materijalna i moralna šteta i postavlja pitanje zašto je posao od pet sati morao da traje skoro pet meseci.
- Nisu advokati išli pištoljima da menjaju zakone, već ih Vlada i parlament nisu uskladili sa Ustavom, pa su to morali da urade. Ozbiljno im zameram zašto nisu ustanovili stručni tim koji bi taj posao brzo odradio, već je to trajalo mesecima - ističe Anđelković, uz ocenu da propusti uglavnom idu na dušu Ministarstvu pravde.
Sava Anđelković podseća da su notari u drugim državama dužni da državi daju 80 odsto od zarade, dok je u Srbiji to gotovo obrnuto, jer daju 30 odsto.
- Prvobitnim zakonodavstvom u toj oblasti s kraja avgusta prošle godine, advokatima su javni beležnici uzeli posao i advokatura bila prinuđena na štrajk da ukine taj monopol i u svom i u interesu građana i da sve vrati u ustavne okvire, što smo pregovorima i uspeli - kaže Sava Anđelković.
