Deset godina od ubistva Zorana Đinđića
Danas se navršava 10 godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS) Zorana Đinđića, koji je ubijen ispred sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji. Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.
"Patriotizam je da moja deca ostanu da žive u moj zemlji"Na primedbe da nije patriota, on je odgovarao oštro: "Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim |
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, i za vreme te vlade uhapšeno je i izručeno tom sudu nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milsosević. U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije u januaru 2001, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja, kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije
(SPS) i Srpske radikalne stranke (SRS) koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Niz manifestacija povodom desetogodišnjice od ubistva ĐinđićaU Beogradu će danas nizom manifestacija biti obeležena desetogodišnjica ubistva Zorana Đinđića, prvog premijera Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića u narodnoj pobuni 5. oktobra 2000.
Predstavnici Vlade Srbije položiće u 11 časova cveće u dvorištu Vlade na mestu na kom je pre 10 godina ubijen Đinđić. Liberalno demokratska partija organizuje "Šetnju za Zorana", koja će početi u 11 u Siminij ulicu, a na Terazijama će se u 12 sati šetnji priključiti i članovi i pristalice Demokratske stranke. Kolona će ići do zgrade Vlade Srbije, a potom će obići njegov grob u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Demokratska stranka u 17 časova u Centru "Sava" organizuje akademiju "Zoran živi". U beogradskom Ateljeu 212 biće izvedena pozorišna predstava "Zoran Đinđić" reditelja Olivera Frljića, a u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić" predstava Studentskog kulturnog centra Novi Sad "Ubiti Zorana Đinđića". |
Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS.
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kaoorganizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjegkomandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana" DusanaSpasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
