Nedelja 16. 2. 2020.
Washington
30
  • Chicago
    00
  • New York
    10
  • Belmont
    10
  • Atlanta
    60
  • Boston
    160
  • Firt
    20
  • Denver
    80
  • Detroit
    20
  • Dover
    60
  • Hartford
    20
  • Orlean
    10
  • Helena
    100
  • Ren
    00
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    210
  • Salem
    70
  • Santa Fe
    50
  • Tampa
    260
  • Topeka
    50
0
Sreda 06.12.2017.
00:11
B. Simonović - Vesti A

Naših prvih 25 godina (3): Živeli smo u paklu mržnje

Jugoslovenska ratna drama, koja je počela devedesetih godina prošlog veka, gromovito se odrazila i među Jugoslovenima koji su živeli i radili izvan granica otadžbine. I među njima je počelo nacionalno podvajanje, mržnja i ludilo, koje je kulminiralo kad je počeo rat i u Bosni i Hercegovini, a naročito kad je Jugoslavija dobila strašne sankcije, koje su podrazumevale i potpuni embargo na informacije.

Privatna arhiva
Sa suprugom i sa ćerkicom Natašom 1981. godine

Porazne posledice sankcija

Tako su, negde od juna 1992. godine, svi u Evropi imali informacije osim Srba, kaže Duško Vidaković, koji je tih dana uvideo da je i njegov privatni biznis kojim se pre toga dvanaest godina uspešno bavio u Nemačkoj, počeo da jenjava i posrće.

- U Nemačkoj si, recimo, do juna 1992. mogao da kupiš i pročitaš "Večernje novosti", a ja sam, da bih upoređivao i mogao da se orijentišem u toj stravičnoj propagandi i antisrpskoj histeriji, redovno čitao i zagrebački "Večernji list" i sve druge novine, ako ih je bilo sa prostora bivše Jugoslavije. U svim tim novinama, sve što je bilo srpsko prekršteno je i poistovećeno sa četništvom. Čak je i Jugoslovenska narodna armija proglašena četničkom vojskom! Sva zla ovoga sveta, sve što je, recimo, bilo loše na području Hrvatske, pripisivano je Srbima, a ta propaganda je posebno snažno odjekivala, bila svesrdo podržavana i raspirivana u Austriji i Nemačkoj, koje su, kao što je poznato, i najzaslužnije za raspad Jugoslavije i naročito za stvaranje nezavisne Hrvatske.

Sve je to bilo tako monstruozno i mučno, a to ljudi koji su živeli u Jugoslaviji, u Srbiji i Crnoj Gori, ni izbliza nisu mogli osetiti kako smo to osećali mi koji smo živeli napolju.

Od početka u "Vestima": Aleksandar - Saša Vidaković

Prvotimci "Vesti"

Pošto smo se principijelno dogovorili da u Nemačkoj prvo osnujemo izdavačko preduzeće, u kojem će, pored mene, suvlasnici biti i Zoran Čadež, Narcis Selimić i Nenad Vasiljević - seća se Duško Vidaković - ja sam se vratio u Frankfurt i za šest dana, uz pomoć mog notara i advokata, sve pripremio. Odmah su došla i njih trojica iz Beograda pa je tako u novembru 1992. godine registrovana firma Nidda Verlag GmbH sa sedištem u Bad Filbelu, kraj Frankfurta na Majni.
Bilo je to društvo sa ograničenom odgovornošću i kapitalom od 100.000 maraka. Selimić, Vasiljević i ja smo uložili po 30.000 maraka, a Zoran Čadež, koji nije imao para, dobio je deset odsto jer će on, kako smo planirali od početka, biti glavni i odgovorni urednik novina pa mu je, kako smo se saglasili, po tom osnovu pripalo deset odsto vlasništva.
Mog sina Sašu smo postavili za direktora firme, a ja sam, na predlog i uz saglasnost ostalih ortaka, postao predsednik kompanije - seća se Duško Vidaković. Ime Nida novo preduzeće je dobilo po reci, koja protiče kroz Bad Filbel.

Za ljude koji su voleli tu našu bivšu, veliku Jugoslaviju, koji su verovali u ljude i delili ih samo na ljude i neljude, a ne nikako po nekim nacionalnim kriterijumima, bio je to pravi pakao.

Taj užas je udvostručen kad je počeo rat u Bosni i kad se u sve umešao i Alija Izetbegović - kad je sa Tuđmanom sklopio pakt o odbrani od zajedničkog neprijatelja - Srba. Za normalnog i ničim neopterećenog čoveka to je stvarno bilo nepodnošljivo.

Konačno na okupu: Duško Vidaković sa suprugom Savkom i sinom Sašom 1972. godine

Za vreme bivše Jugoslavije, ljudi koji su bili navikli da prate štampu, mogli su i ovde da čitaju sve važnije jugoslovenske listove i nedeljnike, i tu praktično, u principu i nije bilo neke velike razlike sem u pismu.

Kad se sve ovo izdešavalo, ja jednostavno nisam mogao sve to ni da shvatim ni da podnesem.

Za mene, koji sam se družio i sa Slovencima, i sa Hrvatima, i muslimanima, i Makedoncima - sa svima iz te naše bivše države, a ne samo sa Srbima i Crnogorcima - to je bio šok za koji sam jedno vreme mislio da ga ne mogu preživeti.

U toj paklenoj atmosferi medijske i svake druge blokade i izolacije, mene je sve više počela da zaokupljuje misao šta bih ja to mogao da učinim da Srbi kao narod, oni koji žive u Evropi i po svetu, neposredno saznaju šta se događa u njihovoj otadžbini.

Moćni protiv Srba

Antisrpska propaganda je bila toliko moćna i jaka da sam ja svakodnevno, susrećući se sa našim ljudima na ulici, u klubovima, na poslovima, doživljavao da me čak i Srbi, naročito oni iz Hrvatske i Bosne, pitaju: Pa je li moguće, Duško, da smo mi Srbi takav narod, jesmo li mi stvarno u stanju da radimo sve ovo što svakodnevno gledamo na nemačkoj televiziji, slušamo na radiju i čitamo po novinama. U takvoj situaciji malo je bilo vajde od moje priče i ubeđivanja da je sve to smišljena Tuđmanova propaganda, koju svestrano i svim silama podržavaju Nemci iz dobro poznatih razloga.

Privatna arhiva
Mladi biznismen u Nemačkoj

Ljudi od ideja

Ja sam odranije poznavao neke stare i iskusne novinare kao što su Mihailo Rašić, Zoran Čadež i još neke. U julu 1992. odem u Beograd, nađem Zorana Čadeža, koji je u tom trenutku praktično bio bez posla - ne znam sada iz kojih razloga on više nije bio u "Borbinoj" kući.

Kažem mu da sam spreman da osnujem neki list koji bi informisao naše ljude u dijaspori, sada potpuno odsečene i zatvorene u lavirintu mračne antisrpske propagande. Čadež, koji je uvek bio pun ideja, upoznao me je tada i sa Narcisom Selimićem i Nenadom Vasiljevićem, takođe ljudima iz "Borbine" kuće.

Narcis je, kao Sarajlija rodom, jedno vreme radio kao dopisnik "Večernjih novosti" iz Sarajeva, a Nenad je bio "Borbin" fotograf. Njih dvojica su tada imali neku svoju agenciju za oglase, a Čadež im je honorarno pripomagao oko toga.

Elem, sva trojica su se odmah zainteresovali za moju ideju i pojavili se kao ortaci spremni da napravimo zajedničku izdavačku kuću u Nemačkoj.

Mihailo Rašić je tada već bio otišao iz "Večernjih novosti" i ja ga potražim, posavetujem se i sa njim kao starim i iskusnim novinarskim vukom i uključim ga u priču kao savetnika.

Sutra - Naših prvih 25 godina (4): Blagoslov nemačkog ministra

 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
  • 2020 © - vesti online